Галијашевић: Инцко наставља Први светски рат

Одлуку одлазећег Високог представника у БиХ Валентина Инцка да наметне допуну закона којом се забрањује и кажњава негирање геноцида, стручњак за безбедност Џевад Галијашевић види као позив на ратне сукобе. Галијашевић је за Тањуг рекао да, према такозваним бонским закључцима, Инцко нема никаква овлашћења да доноси законе, али да се, нажалост, код нас усталила пракса да се високи представник понаша и као законодавац и као уставотворац.

„Ово питање је морало бити разрешено на нивоу народа у БиХ обзиром на то да постоји довољно разлога да поведу дебату о питањима рата и неким спорним догађајима о којима сада на свим странама постоји довољно информација за озбиљнију дебату и коначно рашчишћавање тих питања“, рекао је Галијашевић.

Навео је да Инцко доноси закон у тренутку када је његова оставка давно усвојена и када је већ одређен нови високи представник.

Галијашевић је оценио да је чудно да је Инцко ову одлуку донео на исти дан када је Аустроугарска монархија упутила ултиматум Србији 1914. године, који ће у ствари бити увод у Велики рат.

Додао је да су Инцко и политика која стоји иза њега успели да један евидентно међуетнички сукоб Бошњака и Хрвата око питања изборног законодавства пребаце на поље сукоба Срба са међународном заједницом, заправо са целим Западом.

Како је рекао, ово што ради Инцко враћа нас у ружне историјске догађаје и показује да претходни ратови нису завршени.

„Инцко у ствари наставља Први светски рат и идеју анексије БиХ која нема утемељења ни у Дејтонском споразуму ни у такозваним бонским закључцима из 1997. године, на које се Инцко позива“, сматра Галијашевић.

Навео је да се у тачки на коју се Инцко позива каже: ‘Ми поздрављамо одлуку високог представника Карлоса Вестендорфа (бивши високи представник у БиХ) да доноси обавезујуће одлуке и мере“ и додао:

„Знају ли у Аустрији, зна ли Инцко, знају ли на западу који га подржава у овоме шта су одлуке, шта мере, а шта закони. У тој одлуци јасно је речено ‘поздрављамо намеру да се улога високог представника у интерпретацији Дејтонског споразума подржи мерама и појединим одлукама’. Овде није реч о интерпретацији већ о мењању, о новим законима“.