Феђа Димовић: У Црној Гори се данас бране и српство и Европа

Црна Гора данас брани своју браћу у Србији, наше Косово и Метохију, Републику Српску, као и целу хришћанску Европу од бесмисла у који је запала

Даме и господо, добро вече. Браћо и сестре, помаже Бог!

Намерно сам вас овако поздравио јер желим да се обратим свим деловима нашег друштва. И првој и другој и трећој и свакој другој, на жалост, врло често подељеној Србији. А нама је сада потребна само једна и недељива!

Оно што се данас дешава у Црној Гори не тиче се само нас који смо верници СПЦ. То је питање сваког правдољубивог и поштеног човека. Свако ко у животу вреднује добро, без обзира на веру и уверење, мора подржати наш народ у Црној Гори у његовој праведној борби за слободу и одбрану верског и културног идентитета.

Наша браћа и сестре данас дају пример како се храброшћу и заједништвом бори против силе и неправде. Црна Гора, као и пре једног века на Мојковцу, брани своју браћу у Србији, брани наше Косово и Метохију, брани Републику Српску, брани целу хришћанску Европу од бесмисла у које је запала.

Већ годинама ћутимо пред чињеницом да су у Црној Гори тешко повређена следећа људска права и слободе српског народа:

1. Слобода мисли, савести и вероисповести;

2. слобода изражавања;

3. слобода окупљања и удруживања;

4. право на рад и једнак приступ јавним службама;

5. право на образовање;

6. право на културни живот, употребу језика и писма.

Овај закон, који су његови доносиоци бестидно назвали Законом о слободи вјероисповести, противан је праву на имовину, које је основна цивилизацијска тековина, као и праву на правично суђење, које је загарантовано свим ратификованим међународним конвенцијама. Он укида право и правду, а уводи закон топуза и преког суда.

Није ни чудно што су моје колеге, студенти Правног факултета у Београду, први у Србији дигли глас против овог накарадног закона, којим режим у Подгорици покушава да избрише историјско право српског народа. Они би манастире и цркве да претворе у посластичарнице и коцкарнице, али им ми то нећемо дозволити. Tи што би данас да отимају, потомци су оних што су срушили Његошеву капелу и на њеном месту сазидали Мештровићев казамат.

Али и тада када је комунистичка власт окупила раднике да поруше Цркву највећег српског песника, нашао се један дискретни херој – муслиман из Бјелог Поља Исо Махмутовић, који је иступио и рекао: „Ја нећу да рушим ничију светињу!“ Видимо да и сада наша браћа муслимани стоје уз нас у овој праведној борби.

Позивамо Београђане да својим потписом подрже народну иницијативу за усвајање Резолуције о угрожености Срба у Црној Гори. Позивамо и власт у Србији Александра Вучића да оштро осуди дискриминацију над српским народом и српском Црквом у Црној Гори, па да нам тако докаже да није саучесник Мила Ђукановића у отимању наших светиња. Позивамо његову светост патријарха Иринеја да поведе литију кроз Београд и да се литије одржавају исто као у Црној Гори два пута недељно.

Наша браћа и сестре у Црној Гори нису више могла зулум трпети, па су се дигли, али не на оружје, него на крстове и иконе. Дух њиховог заједништва преноси се на читав српски народ, ма где год он данас живео. Имао сам ту част да заједно са мојом браћом из Београдског синдиката будем на Богојављање у Подгорици и учествујем у литургији и литији, заједно са верним народом и нашим витешким митрополитом Амфилохијем.

Осетио сам тај дух слободе и братске љубави, који ми је дуго био потребан. Ми смо овде у Београду дуго били у зимском сну, у који смо утонули јурећи материјални успех, слушајући лажи и обмане, борећи се искључиво за себе и своје породице. Скрхани смо лажним обећањима, изневереним очекивањима и погрешним изборима. Наш народ у Црној Гори нас је пробудио из тог зимског сна и показао нам пут, а ја сам му због тога од срца захвалан.

Данас смо се овде окупили својом вољом као слободни људи. Нисмо ту због избора и политичких партија, ни због страха или личне користи, нису нас организовали на семинарима и у страним амбасадама. Окупили смо се да одбранимо основне вредности на којима почива цивилизација. Окупили смо се да изразимо солидарност са нашим сународницима у Црној Гори и да одбранимо светиње.

Наша Црква заслужује сву нашу помоћ и подршку, јер је она била та ујединитељска снага која нас је одржала кроз векове ропства и прогона. У најтежим историјским тренуцима Црква је увек била уз народ и делила његову судбину. СПЦ је одиграла кључну улогу у борби за независност српског народа, јер – по речима академика Екмечића – независност за наш народ на првом месту значи религијску слободу.

И данас, као у време устанака, народ се поново окупља око цркава да одбрани ту скупо плаћену слободу. А ову слободу ћемо извојевати љубављу и братском слогом, човечношћу и пожртвовањем, добротом и лепим васпитањем, молитвом и литијама, сви заједно уједињени у Христу! Догодине у Призрену!

 

Говор Феђе Димовића на протесту подршке српском народу и СПЦ у Црној Гори, одржаном 31. јануара .2020. год. испред Цркве Светог Марка у Београду у организацији Студентског клуба Правног факултета Универзитета у Београду

 

Извор Нови Стандард