ФАЛСИФИКОВАЊЕ ИСТОРИЈЕ: „Његош ће надживјети оне попут Церића“

И данас оштро реагују српски интелектуалци на најновије иступе дијела тзв. сарајевске елите, у којем нобеловца Иву Андрића пореде са Хитлером, а дјела владике Његоша карактеришу као увод у тзв. геноцид над Бошњацима и траже њихово избацивање из образовног система.

Књижевници, историчари и аналитичари без дилеме. На сцени је политиканство – у науци неуких, ратна реторика и фалсификовање историје.

Канонска књижевност нобеловца Иве Андрића и грандиозно дјело „Горски вијенац“ горостаса са Ловћена – Његоша на удару сарајевског миндера. Универзалне вриједности да тумаче дрзнули се конвертити – електротехничари, правници или вјерске вође без ахмедије и политичари у покушају. Махмутћехаијићи и Куртћехајићи, Хиџислави Церићи – склони ревизионизму и параисториографији. Показали су и доказали да, нити се у историју, нити у књижевност разумију, јединствен српски интелект. У политиканство – итекако.

– Тој господи се једино не може приговорити да говоре оно што не мисле, а то што мисле о нашим свецима и нобеловцима можемо само да претпоставимо шта ли мисле о нама смртницима – рекао је академик Матија Бећковић.

Да ли је сарајевске ревизионисте у покушају и у повоју национално освијешћене говорнике, напрасно забољело то што пјесничке слике и метафоре у дјелима носе печат истине из времена у којем су аутори стварали? Да због тога компонују историјски анархизам – покушавајући да прошлост тек пројектују или је прилагоде својим поривима?

– Прича се о мржњи према муслиманима да се не би причало о српском поријеклу већине муслимана, јер прича о њему је незгодна – каже професор Ненад Кецмановић.

– Ја могу да схватим да некога данас увиједи Његошев стих „Потурчи се плахи и лакоми, млијеко их српско разгубало“, али то просто одражава историјски тренутак који Његош обрађује – истиче Драга Мастиловић, декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву.

Када се успоставља национална свијест са закашњењем, није благоугодно чути ни истину о Мехмед Паши Соколовићу и његовом рођеном брату Макарију, првом патријарху Пећке Патријаршије, подсјећа Мастиловић.

– Мислим да би ту могли поставити питање које је давно поставио бриљантни француски историчар Лисијен „Да ли су то збрке и неспретности вишеструке грубе омашке неуких и немјеродавних или је то организовано черупање, цинично прекрајање правих историчара који врше ужурбани Памфлет из историографије“ – наводи Мастиловић.

У научном смислу сарајевска параисториографија носи печат кратког даха. У политичком носи бреме мржње и нетрпељивости, максимално исполитизоване, наметнуте националне свијести и вјерског фанатизма. Уколико се у тим оковима буду одгајале генерације, озбиљни проблеми су неминовни.

– Нека кажу искрено да се они залажу за једну велику бошњачку државу у којој неће бити других осим Бошњака и нека кажу искрено да свако онај ко не мисли као они треба да иде или да нестане – каже историчар Чедомир Антић.

Универзалне вриједности дјела нобеловом наградом овјенчаног Андрића или грандиозног Његоша, одавно су надвисиле интелектуалну прашину и моралне девијације. Надживјеле све бивше ревизионисте у покушају. Васкрсле султане и Бењамине Калаје! Надживјеће и актуелне, ма колико год да се они у прашини батргали!

Тагови: БиХ, Владика Његош, Иво Андрић