Епископ Иринеј: СПЦ је сачувала своје немањићке светиње

Владика бачки прецизирао је да се у Томосу о аутокефалији Македонске православне цркве – Охридске Архиепископије јасно и гласно каже да СПЦ „уступа на коришћење“ своје историјско наслеђе новој аутокефалној цркви

Епископ бачки др Иринеј Буловић изјавио је да су односи Српске православне цркве (СПЦ) с Македонском православном црквом – Охридском Архиепископијом, којој је СПЦ недавно признала аутокефалност – братски.

„Суштински, егзистенцијално, духовно, ми смо били, јесмо и бићемо једна Црква“, прецизирао је у божићном интервјуу магазину „Печат“.

Коментаришући критике дела јавности везане за недовољно разјашњен темељ признања МПЦ, епископ Иринеј је рекао да је статус цркве у Северној Македонији канонски потпуно и исправно регулисан, односно да је Српска православна црква на делу показала да јој приоритет представљају јединство Цркве и спасење душа и савести око два милиона верника.

Уз то је додао да примедба да је СПЦ „предала и продала“ своје немањићке светиње на Југу представља – подметачину: у Томосу о аутокефалији се јасно и гласно каже да СПЦ „уступа на коришћење“ своје историјско наслеђе новој аутокефалној цркви.

„Самозвани критичари превиђају чињеницу да Српска православна црква није имала доступа својим јужним епархијама од 1941. године па донедавно. Данас и сви српски архијереји, почев од Његове светости патријарха, имају доступа свакој светињи у Северној Македонији – донемањићкој, немањићкој и постнемањићкој – и сви архијереји из Северне Македоније имају доступа свим српским светињама широм света“, истакао је епископ Иринеј.

Разбијање православља најочигледније у Украјини

Упитан да се осврне на евидентан план разбијања православља који је најочигледнији на украјинском примеру, поготово имајући у виду тзв. Православну цркву Украјине којој је Цариградска патријаршија доделила спорну аутокефалност, Иринеј је рекао да је „Цариградска патријаршија све време знала колико је постмајданска украјинска власт, пројектована као најрадикалнија антируска гарнитура у директној служби НАТО-а и политичког Запада, не само заинтересована за трансформацију расколничких групација у својеврсну државну цркву него и максимално активна у прогону реалне канонске цркве (шиканирање свештенства, отимање храмова и насилна пререгистрација парохија, терор над верницима…)“.

„Ако ништа друго, за све време своје неславне владавине Порошенко није, такорећи, избијао с обала Босфора!“, прецизирао је он.

Епископ Иринеј приметио је и да терор доживљава свој врхунац управо последњих дана а илуструју га светогрдни разбојнички упад полицајаца и „безбедњака“ у највећу светињу Украјине и читавог руског православног света, Кијево-печерску лавру, али и стављање ван закона канонске Украјинске православне цркве и претња да ће је „проевропски“ и „демократски“ опредељена украјинска држава једноставно забранити, ако не и укинути.

Владика бачки је подсетио и да су многи упозоравали врх Цариградске цркве јер су имали у виду и црквене последице аутономности ПЦУ и унутрашња трвења, чак и братоубилачко насиље у Украјини.

„Овакав трагични развој догађаја јесте резултат светских процеса кудикамо сложенијих и далекосежнијих него што су затровани односи између Русије и Украјине (пројекат Анти-Русија, државни прогон свега руског у Украјини, нарочито Цркве, руског језика и културе, дугогодишњи терор над руским и рускојезичним становништвом Донбаса, одбијање НАТО-а да Украјина буде неутрална тампон-зона и његова намера да изиђе на границе Русије и тако даље)“, истакао је епископ Иринеј.

У Црној Гори је победило православље

Упоређујући прилике у Украјини и Црној Гори, тј. одговарајући на питање да ли је логику тзв. Православне цркве Украјине прихватила и „Црногорска православна црква“, владика је рекао да је „у Црној Гори православље однело историјску победу над државним пројектом стварања и наметања морбидне монтенегринске секте, створене регистрацијом у полицијској станици на Цетињу“.

Ситуација у Црној Гори је кристално јасна, додао је владика и истакао да је тамо већина народа уз Светосавску цркву.

„Наш народ разуме да целосно припада Цркви. Стога је народ, када је била угрожена црквена имовина, знајући да је то истовремено напад на национални српски идентитет, а не мање и на духовни (православни) идентитет оних Црногораца који не желе да се декларишу као Срби, бранио црквену имовину одлучније него сопствену“, прецизирао је епископ бачки.

Такође, изразио је наду да ће се процес стабилизације тамошњих прилика наставити, а добар знак на том путу је потписивање Темељног уговора између црногорске државе и СПЦ.