ЕПИСКОП ФОТИЈЕ: Срби имају дубоке коријене у Далмацији

Његово преосвештенство епископ далматински Фотије истиче да је седам вијекова Манастира Крупа велики јубилеј, који показује да српски народ има дубоке коријене у Далмацији, односно Хрватској.

„Манастире Крупа, Крка и Драговић Срби су подигли у 13. и 14. вијеку. Ови манастири су духовни центри српског народа у Далмацији, али и широм свијета“, напомиње епископ Фотије у интервјуу Срни поводом 700 година Манастира Крупа.

Он наглашава да светиње српског народа у Далмацији не смију бити заборављене, јер су вјечни свједоци историје, културе и цивилизације.

„Тешко је говорити о пребогатој историји Манастира Крупа, али и свих наших светиња у Далмацији и Хрватској. Овај манастир је живио животом српског народа сјеверне Далмације. Када је народу било лоше и ова светиња је страдала, а историчари кажу – барем једном у сваком вијеку“, каже епископ Фотије.

Манастир Крупа је увијек након страдања, па и посљедњег, у сукобима од 1991. до 1995. године, успијевао да се подигне из пепела, васкрсне и живи молитвени живот.

„Обнова и васкрсење су ријека која тече и нашем народу даје путоказ ка вјечном животу и ономе што је непролазно, а то је и основна мисија ове наше светиње“, каже епископ Фотије и додаје да у Српској православној цркви /СПЦ/ постоји нада да ће се обновом српских светиња народ вратити у Далмацију.

Он подсјећа да је велики хиландарски фрескописац Георгије Митрофановић почетком 16. вијека насликао фреске у Манастиру Крупа.

„Непроцјењиво је историјско богатство што је, уз манастире Хиландар и Студеницу, био фрескописан и Манастир Крупа у Далмацији. Пребогата је ризница овог манастира, међу којима су и хатишерифи из времена Османлијског царства, којима је била заштићена наша светиња“, истиче епископ Фотије.

Према његовим ријечима, у Манастиру постоје и рукописи из 15. и 16. вијека, као и штампане књиге из 17. и 18. вијека.

Говорећи о садашњем животу Срба у Хрватској, епископ Фотије упозорава да је ситуација прилично лоша.

„Прије посљедњег рата на подручју Далматинске епархије било је 120.000 Срба, а сада их је око 25.000. Углавном, ријеч је о старијем становништву, што је поражавајуће“, наглашава епископ.

СПЦ покушава да окупи српски народ, с циљем његовог останка на вјековним огњиштима.

„Нама стиже помоћ и из Србије, Републике Српске, али и од српске дијаспоре. Очекујем да ће народ наставити да помаже да би наша традиција била сачувана“, напомиње епископ Фотије.

Он оцјењује да је сарадња са осталим вјерским заједницама у Хрватској добра.

„Чувамо своје православље, не намећемо га никоме и нећемо да прихватимо јефтини екуменизам. Све поштујемо, јер неколико хиљада људи различитих вјера посјете Манастир Крупу сваке године, што је значајно за промоцију и очување наше вјере, народа и традиције“, каже у интервјуу Срни епископ Фотије.

Манастир Крупа саградио је краљ Милутин почетком 13. вијека, а посвећен је Успењу Пресвете Богородице.