Епископ будимски Лукијан: Лазарев завет нам говори о чињеници да смо као народ спремни да живимо у слободи или да умремо за слободу

Посебан православни приступ суштинским питањима смисла и бесмисла преточен је код нас Срба у два завета – Светосавски и Косовски, каже епископ будимски и администратор темишварски

Они који оптужују Србију да користи СПЦ за креирање тзв. Српског света заправо воде рат против саме Цркве која је на просторима данашње Црне Горе или Косова и Метохије вековима присутна и која је уткала себе у народну свест који би неко сада да мења, каже у разговору за Спутњик, епископ будимски и администратор темишварски Лукијан.

Посета председника Републике Србије Александра Вучића и члана Председништва БиХ Милорада Додика Мађарској започела је посетом српској православној цркви Св. Великомученика Георгија у Будимпешти. Епископ будимски и администратор темишварски Лукијан у разговору за Спутњик каже да је њихово присуство порука и показатељ да српске матичне земље Србија и Република Српска виде Српску православну цркву као главни и најважнији гарант јединства и опстанка нашег народа ма где се он налазио. Црква је, подсећа владика Лукијан, кроз историју била једина веза нашег народа расејаног широм света са отаџбином.

„Поруке које лидери шаљу приликом оваквих посета увек су поруке подршке али не остаје све на порукама, често је долазак високих државних званичника за српску заједницу и рука помоћи. Веома је важно напоменути да су пред овдашњим политичким елитама овакве посете од посебног значаја јер стварају другачију, озбиљнију слику о Српској мањинској заједници“.

Једна од тема које је приликом боравка у Мађарској председник Србије отворио тиче се протеста на прелазима Брњак и Јариње. Какав је поглед на косовску драму из угла Срба који живе у Будимпешти или Темишвару?

Срби из Мађарске и Румуније са пажњом прате све што се дешава у отаџбини а тим пре оно што се дешава на Косову и Метохији. Косовски завет је жив нарочито у Мађарској. Патријарх Арсеније III Чарнојевић је 1690. године у сеоби Срба довео наш народ са Косова и Метохије али и из других крајева Србије, до најсеверније тачке – града Сентандреје. Са свештенством, монаштвом и верним народом у Сентандреју су тада стигле и мошти Светог Кнеза Лазара. Ипак поред забринутости и страха наш народ из ових крајева гаји поверење према државном руководству Србије када је у питању решавање косовског проблема. Овакве посете и сусрети наших и страних државника могу бити од великог значаја и за стварање другачије политичке климе унутар Европске уније, или пак у свету уопште, у којој неће бити могуће од читавог једног народа и његовог историјског животног простора направити најпре ратну а потом и талачку кризу.

У којој вези су удари на СПЦ попут оних у Црној Гори и Космету са чињеницом да је реч о институцији која може под свој кров да окупи расути српски народ? Шта је у основи рата против Српске Цркве?

Свим страним факторима, а и домаћим непријатељима јасно је да је Српска православна црква, поред своје верске мисије, најјачи и најчвршћи бедем очувања српског националног идентитета и јединства нашег народа ма где се он налазио. У основи рата којег против Цркве воде страни фактори, медији, домаћи плаћеници и други јесте покушај дестабилизације српског националног јединства односно покушај дестабилизације саме државе.

Колико мађарске власти препознају потребе и значај СПЦ која делује ван граница своје земље? Да ли сте имали прилике да разговарате са њиховим премијером и политичарима који уживају симпатије у Србији, и какви су ваши утисци?

Мађарске власти нарочито су позитивно наклоњене према традиционалним хришћанским црквама па и према Српској православној цркви која је у Мађарској призната и као једна од историјских цркава са посебник статусом. У Мађарској негујемо изузетно добре односе са Владом, пре свега са премијером Орбаном али и другим министрима и високим државним званичницима са којима само у сталним контактима због многих заједничких пројеката. Такође, са представницима других цркава, пре свега са Католицима одржавамо заиста односе достојне сваке похвале. Изузетни државни односи Србије и Мађарске такође позитивно утичу на односе Епархије будимске и овдашње Владе те се надамо да ће тако остати и у будуће јер су пред нама још многи пројекти на унапређењу црквеног живота.

У Будимпешти је одржан четврти демографски самит. У којој мери је Мађарска препознала ово питање као круцијално за опстанак и које мере би по вашем суду требало да преузму и друге државе?

Мађарска Влада је за званичну државну политику узела модел тзв. хришћанске политике. Познате су нам традиционалне хришћанске вредности и значај породице као основне ћелије друштва. Мађарске власти одлучиле су се на искорак по питању унапређења државне бриге о породици што се огледа у низу олакшица и других привилегија за младе брачне парове који се одлучују на двоје, троје или више деце. Осим бриге о породици као основном темељу друштва, мађарске власти су кренуле и у одлучнију борбу за очување и развој села. Модел хришћанске политике коју спроводи Влада Мађарске, у којем се негују традиционалне вредности у друштву, у којем је омогућен подстицај и низ олакшица брачним паровима и њиховој деци, требале би да примене и остале државе нарочито из окружења које су такође суочене са пропадањем породице и села као основе друштва.

У Србији је демографија ургентно питање. Да ли тој демографској криви одговара и крива духовног стања српског народа? Да ли су на испиту духовни потенцијали српског народа не само у Србији већ свуда где живи српски народ?

Цркви у чију мисијску делатност спада духовност и заступање хришћанских начела треба омогућити да се њен глас чује. Државно руководство је свесно угледа и значаја Цркве у народу те омогућава њену неометану делатност али још није дошла пуноћа времена да званични ставови Цркве по питању бројних актуелних проблема добију тежину а самим тим и буду препознати од државе као модел решавања проблема у које спада и демографија. Наш народ је увек на испиту а најважније је да сачувамо јединство како национално тако и црквено.

Да ли је тешко чувати православље ван граница Србије? Са којим искушењима се сусреће наш човек који живи у иностранству?

Српска православна црква има канонску јурисдикцију над простором целокупне бивше Југославије, као и на простору данашње Мађарске и Румуније, тачније у Румунском делу Баната. Такође, под Српском православном црквом су све оне парохије и манастири широм света где се наш народ нашао расејан стицајем разних околности. Није лако у дијаспори сачувани ни веру ни национални идентитет, а први на удару је језик. Мањине су често подложне асимилације, нарочито српска мањина ма где се налазила. Асимилација је заправо свеобухватна промена идентитета како верског тако и националног и културног. Проблем представљају и мешовити бракови али и отуђеност од Цркве и неучествовање у црквеном животу. Српска породица као основна ћелија нашег народа треба да негује свест о националном и верском идентитету а нарочиту важност да придаје српском језику. У Мађарској и Румунији ситуација је специфична јер није у питању политичка или економска имиграција, него аутохтона заједница у којој је црква и даље главни сегмент постојања, а народ је тога свестан те са особитом ревношћу учествује у црквеном животу који је осим духовног свеобухватан и на тај начин пројављују свој национални и верски идентитет.

Брине ли вас однос хеленског и словенског света. Може ли православље какво га познајемо опстати уколико се заиста успостави Нови Рим, о чему често, тумачећи потезе Фанара, говоре православни публицисти?

Често имамо прилику да прочитамо да је Цариград (Истанбул) други, а Москва трећи Рим, међутим овакво схватање није баш најправилније. Православна црква је организована у виду више помесних аутокефалних Цркава. Цариградска Патријаршија која претендује да буде прва не само по части (коју је одувек и имала) него и по власти (што није својствено Православној цркви) одлучила се на неке неканонске потезе очигледно подстакнута геополитичком ситуацијом и односом сила у свету. Наиме, Цариградска патријаршија признала је за аутокефалне дојучерашње расколничке структуре у Украјини које су биле у служби преумљења украјинског народа након стицања државне независности од Совјетског Савеза. Никакви канони ни теолошка мишљења не могу оправдати овај потез Фанара потпомогнут страним факторима који је довео до прекида општења између Руске и Цариградске патријаршије. Српска црква јасно и недвосмислено је заузела положај поштовања благословеног и вековног канонског приступа оваквим проблемима. Ми нисмо стали на страну Руске патријаршије како неки то тумаче, него смо на страни истине и правде и светих канона и правила на основу којих функционише Православна црква. Позната је мисао – држи правило да би правило држало тебе. Суочени смо са великом међуправославном кризом у смутном времену миграција и ширења ислама. Видећемо како ће се ствари даље одвијати али несумњиво је да ће историја једнога дана дати свој суд о оваквим акцијама Фанара.

Како објаснити чињеницу да се кроз историју српски народ опредељивао да радије умире у смислу него да живи у бесмислу. Колико је тешко западном човеку да разуме све наше завете – од светосавског до Лазаревог?

Наш народ је кроз скоро цело своје постојање на историјској сцени био дубоко укорењен у православној вери. Посебан православни приступ суштинским питањима смисла и бесмисла преточен је код нас Срба у два завета – Светосавски и Косовски. Свети Сава је као homo universalis био и остао идеал како веровати и како по тој вери живети изграђујући и унапређујући друштво дајући му смисао. Лазарев завет нам говори о чињеници да смо као народ спремни да живимо у слободи или да умремо за слободу од чега је западни човек данас далеко, а плашим се да смо и ми почели да се удаљавамо.

Наташа Јовановић

Наслов и опрема: Стање ствари

(Спутњик, 24. 9. 2021)