ЦРНА ГОРА: Епилог вишемјесечне кризе власти – пад Владе Црне Горе

Међусобни захтјеви за смјену челника врха власти у Црној Гори епилог су вишемјесечне кризе власти, како између Скупштине и Владе, тако и унутар саме Владе

Посланици црногорског парламента данас би, на одвојеним ванредним сједницама, требало да расправљају о Владином предлога да се скрати мандат Скупштини и предлогу опозиције и коалиције Црно на бијело да се гласа о неповјерењу Влади.

Међусобни захтјеви за смјену челника врха власти у Црној Гори епилог су вишемјесечне кризе власти, како између Скупштине и Владе, тако и унутар саме Владе.

Иницијатива за изгласавање неповјерења Влади Црне Горе премијера Здравка Кривокапића предата је 19. јануара у скупштинску процедуру, саопштено је из Грађанског покрета УРА.

Иницијативу је потписао укупно 31 посланик, четири посланика УРА и Савеза грађана Цивис који су дио власти, те 27 опозиционих партија – двије социјалдемократске, Бошњачке, Албанске листе, Албанске коалиције и дио посланика Демократске партије социјалиста.

Према најавама од потребних 41, ова иницијатива има сигурна 44 гласа за изгласавање неповјерења Кривокапићевој Влади.

И поред начелне подршке пројекту мањинске владе која би требало да замијени постојећу 5 посланика Социјалистичке народне партије, која је дио власти, неће гласати за смјену актуелне Владе.

Подсјетимо, потпредсједник Владе Дритан Абазовић није јуче смијењен јер већина посланика у Скупштини Црне Горе није подржала дневни ред који је предвиђао гласање о његовом разрјешењу.

Самим тим, на дневном реду се није нашао ни избор министра финансија Милојка Спајића на Абазовићеву функцију.

Приједлог о смјени Абазовића са потпредсједничког мјеста предложио је предсједник Владе Здравко Кривокапић као одговор на претходну иницијативу Грађанског покрета УРА и опозиционих партија о изгласавању неповјерења Кривокапићевој Влади.

Од 81 посланика, присутно је било 77, а само 20 је било за усвајање дневног реда.

Шта уколико дође до смјене Владе?

Уколико се смијени Кривокапићева влада предсједник Црне Горе Мило Ђукановић даје мандат за састав нове владе политичкој групацији која је у стању да за свој приједлог обезбиједи 41 глас подшке у парламенту. Уколико нико не може обезбиједити тај услов слиједе ванредни парламентарни избори.

УРА је предложила 17. јануара формирање мањинске Владе као модела за излазак из вишемјесечне политичке кризе. Раније потписани Меморандум седам партијских лидера парламентарних странака био би почетна основа.

У мањинској Влади, према најавама ГП УРА не би било чланова ДПС ни Демократског фронта (ДФ).

ДПС из разлога недостатка демократских капацитета и воље за борбу против корупције и криминала која је изостала током њихове тридесетогодишње владавине а ДФ, према оцјени УРА-е, из разлога недостатка јасне евроатлантске орјентације.

„Ово је тек почетак преваре“

Иницијатива за смјену Владе је одавно испланирана и сад се само улази у завршницу тог плана, казао је премијер Здравко Кривокапић.

У обраћању јавности казао је да су му посланици „својим манипулаторским приступом“  онемогућили да каже свој став о актуелној политичкој ситуацији.

„Мој предлог за разрјешење Абазовића могао је бити покренут и раније. Ипак нисам желио да до посљедњег тренутка започињем процес у ком би био проглашен за кривца“, истакао је.

Подсјетио је да је Абазовића лично предложио за вицепремијера, а да сад он са „пораженим ДПС-ом треба да гласа неповјерење Влади“.

„Предложио је, дакле, да му ДПС помогне да се разријеши од самога себе. Мислим да је то упечатљива слика која говори више од хиљаду ријечи. Заборавио је на моралну обавезу да у незадовољству поднесе оставку. Захвалан сам што је стрпљење побиједило и што је вријеме разобличило лаж“, навео је Кривокапић.

„Још мање гласова за подршку Влади“

На сједници Скупштине биће још мање приче о подршци Влади и све ће бити ријешено, саопштио је вицепремијер Дритан Абазовић.

То ће, како је рекао, бити одговор на причу око воље народа.

– Проблем не постоји, једина тенденција коју треба да имамо је да нађемо одрживо рјешење. Све ће се ријешити сјутра – поручио је Абазовић.

На питање шта се може очекивати на сједници Скупштине на којој се гласа о неповјерењу Влади и скраћењу мандата Скупштине, лидер Демократа Алекса Бечић је одговорио да треба тражити рјешење унутар већине или да се иде на изборе.

„Потребно је искључити могућност прекрајања изборне воље грађана и нема проблема када се онда искључи, да се договарамо са мањинским странкама. Ако нема рјешења да идемо на изборе“, казао је Бечић.

„Ванредни избори најпоштеније рјешење“

Jедан од лидера Демократског фронта Андрија Мандић казао је да се мјесецима водила „чудна политика“, док у Влади није „експлодирало на релацији предсједник – потпредсједник .

„Ванредни избори најпоштеније рјешење, али је питање ко ће да припрема те изборе. Неопходно је да се изабере техничка влада у коју би сви имали повјерења“, казао је Мандић.

Епископи: Побједници избора да се договоре о актуелној или новој влади

Архијереји Српске православне цркве (СПЦ) у Црној Гори, саопштили су раније да побједа на изборима 2020. није донијела рјешење свих проблема у друштву, али да представља велику демократску прекретницу, и да стога “треба сачувати и испоштовати народну вољу”.