У разговору за „Дневни аваз“ истиче да су приче о променама граница Косова и Србије веома, веома опасне, преноси „Коссев“.

„Оне су и сулуде“, тврди између осталог и преноси и да је с некима од водећих европских политичара разговарао о овој теми.

Прва промена

„Рекао сам им — добро, рецимо да сви знају где се повлачи та прва промена. Знате ли где ћете стати? И знате ли шта се тиме, у ствари, добија? Свака промена граница на Балкану неизбежно води у рат. И не само на Балкану. Ето, мењаће се границе Косова и Србије. А шта је с Војводином? Мислите ли да ће Албанци у Македонији и Црној Гори бити мирни? Шта ћемо са Санџаком? И, на крају, шта ћемо с БиХ? Хоћете ли да усред Европе имате муслиманску државицу, окружену непријатељима и с растућим радикализмом у њој? Запањујуће је колико се неозбиљних и неспособних људи бави озбиљним и опасним питањима“, истиче Ешдаун.

Наводи да нема довољно оштрих речи да упозори да је играње с границама опасно.

„Потрошили смо хиљаду година натапајући европско тло крвљу због граница. И онда смо схватили да је једино одрживо решење учинити границе небитним. И имамо најдужи период мира у историји Европе. Ако почнете прекрајати границе, незаустављиво идете у крвопролиће! Један од темељних принципа Европе, јесте да не стварамо моноетничке просторе. Чврсто се држимо принципа, да су државе састављене од мултиетничких подручја. Зато Северну Ирску нисмо поделили на протестантске и католичке делове, јер бисмо тиме добили дуготрајни рат. Белгију нисмо поделили на валонски, фламански и немачки део, јер би тиме та држава утонула у крвопролиће… Зашто бисмо то, онда, радили на Балкану“, пита се Ешдаун.

Упозорава да људи олако заборављају лекције из историје. Подсећа и да је један тим преговарача о БиХ, предвођен Сајрусом Венсом и Дејвидом Овеном, покушао да створи етнички компактне територије и тиме реши ратну ситуацију.

Тотална катастрофа

„Све се завршило као тотална катастрофа. Зашто се људи сада враћају на исти сценарио? Како је могуће да су заборављене лекције које су недавно научене“, запитао се поново Ешдаун.

Он истиче и да „кад год неке незналице далеко од места о коме се ради, заваљене у фотељама и са мапама у рукама, прекрајају државе, то увек и неизбежно доводи до великих крвопролића“.