ЕНГЛЕСКА ПОСЛА: Лондонски штаб у Сарајеву има посебан задатак против Срба

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: CC0 / Balkan Photos

Иза британских антируских штабова у Сарајеву, Тирани и Подгорици крије се намера да се спречи макар и културно и идентитетско повезивање српског народа, данас расејаног у четири балканске државе.

Некада је Европом харао „баук комунизма“, данас је то, барем на Балкану, „баук руског малигног утицаја“. Да се велика Британија пита, тако би изгледала парафраза почетне реченице чувеног Марксовог и Енгелсовог „Манифеста комунистичке партије“ у другој деценији 21. века.

Представник Срба у Председништву БиХ Милорад Додик каже да има информације да је у Сарајеву основан својеврстан штаб за борбу против руског утицаја. Осим сарајевског, штабови постоје и у Подгорици и Тирани. Као у случају неког ланца тржних центара или ресторана брзе хране…

Прво питање које се поставља, према речима саветника за политичка питања Милорада Додика Срђана Перишића, јесте због чега је руски утицај на Балкану малиган, а британски није и због чега западне земље полажу права на присуство на Балкану више од Русије.

„Све се то своди на вишедеценијску, а можемо рећи и двовековну политику и геополитику Велике Британије, а то је да Британија не жели да балканске земље имају било какве везе са Русијом. Таква им је политика била и у 19, и у 20, а ево и сада, у прве две деценије 21. века“, објашњава Перишић.

Дефинисана као британски геополитички непријатељ, Русија са својим присуством у Европи, па и на Балкану — непожељна је. Оно што Лондон највише оптерећује јесте чињеница да је руско присуство на Балкану природно, јер је Русија, историјски гледано, била покровитељ ослободилачких ратова балканских народа у 19. веку, додаје он.

Друго, Британија се противи сваком могућем обједињавању Срба на Балкану јер зна да у темељу тог уједињења стоји Русија, сматра Перишић.

„Британија је, дакле, против обједињавања Срба, па макар то било само културно и идентитетско обједињавање, али то вешто замотава у обланду борбе против малигног руског утицаја. Тачно је да се бори против руског утицаја и то ради два века, али на овом терену, то је маска да би се спречило обједињавање Срба који се тренутно налазе у четири балканске државе“, каже Перишић.

Оснивање антируског штаба није први британски покушај спречавања такозваног малигног утицаја Русије — пред опште изборе у БиХ пронела се вест да је неколико десетина британских специјалаца стигло у ту земљу како би се борили против руског утицаја на изборе.

Сада имамо и штаб. Међутим, упитно је колико ће он бити делотворан, јер, како Перишић каже, постоје силе чији је утицај на неку средину природан. Вишедеценијски британски утицај на регион насељен Србима никада до сада није сматран природним.

Балкан је, ако судимо према говору британске премијерке и активностима разних британских организација, регион који Британија сматра за оно што је наше полуострво својевремено представљало за католичку цркву — Antemurale Christianitatis — предзиђе хришћанства.

Британија се, наравно, не брине толико за хришћанске вредности, колико за то да, пропагандом и политичким утицајем изолује Русију од остатка Европе због својих интереса, за које сматра да су неприкосновени.

rs.sputniknews.com, Никола Јоксимовић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.