ЕКОНОМИСТ: ЕУ лаже Балкан у вези приступа

Европска унија мора да покаже региону да још има шансу да јој приступи, пише лондонски Економист.

Балканским земљама је још 2003. године речено да је њихова будућност у ЕУ, али данас су наде Србије и још пет аспираната – избледјеле, додаје лист.

Европљани, који су се опекли послије прераног уласка Румуније и Бугарске 2007. године, али и Брегзита, те не показују велику вољу да прошире свој клуб. Изјава предсједника Европске комисије Жан-Клода Јункера из 2014. године, који је рекао да нема проширења током његовог петогодишњег мандата, ослабила је могућности реформиста на Балкану.

Економист додаје да данас само 43 одсто Срба каже да жели у ЕУ, док их је 2009. било 67 одсто. Зато се Економист пита шта је кренуло наопако. Приступање би, како се каже, натјерало корумпиране елите у региону да омогуће медијску слободу, јачају владавину права и либерализују своје економије. Мали број њих жели да учини нешто од овог, а њиховим земљама недостаје снажна администрација која би помогла да прођу кроз промјене.

– Они више не вјерују у то када их лажемо у вези са чланством и ми не вјерујемо њима када нас лажу да ће се повиновати правилима ЕУ – рекла је Весела Чернева из Европског савјета за спољне односе.

У посљедње вријеме било је турбулентно и лист подсјећа на кризу у Македонији, напетости између Србије и Косова. Иако се касније регион смирио дјелимично, како се наводи, напорима америчких дипломата, посебно Њемачка страхује од нових сукоба, а шефица ЕУ за спољну политику Федерика Могерини улаже интензивне дипломатске напоре на Балкану.

То, како наводи „Економист“, значи рад са лидерима попут Александра Вучића. И док су Европљани раније надали да ће Балкан трансформисати приступањем, данас своју вјеру полажу у трговину и инвестиције.

Овонедјељни самит у Трсту понудио је планове за регионално заједничко тржиште и европске фондове за инфраструктуру. Као и увијек, на ријечима је дата подршка европској перспективи Балкану, али апетит ЕУ за остваривање политичких промјена је изблиједио, наводи лист. Балканске државе су, како се каже, напорни партнери, оптерећени политичким размирицама, слабим економијама и граничним споровима због дјелића водене површине или неког планинског врха.

Ипак, ЕУ не би требало да одустане од свог неуређеног задњег дворишта, ако ни због чега другог, оно зато што пасивност доноси ризик, оцјењује лист. Дијелови Балкана су, како се наводи, већ постали руте за кријумчарење људи, дроге, оружја у ЕУ, а исламистички екстремизам појавио се у дијеловима БиХ и Косова. У овом окружењу, циничне игре локалних лидера који често подстичу кризе како би изигравали миротворца, лако би могле да измакну контроли. У тексту се наводи и да Европљани често говоре о „злоћудном“ утицају спољних сила, попут Русије и Турске, на западном Балкану, али економске, политичке и културне везе са остатком Европе остављају у сијенци Москву, Анкару и њима сличне, док већина баканских лидера зна да немају будућност ван ЕУ. То, како се наводи, захтијева двоструки приступ – веће ослањање на владе које толеришу безакоње или нелиберализам и обнављање посвећености проширењу. Али све то тражи одустајање од скептицизма који је послије година разочарања пустило корење.

Можда би, додаје се, канцеларка Ангела Меркел ако побиједи у септембру могла да потроши мало дипломатског капитала на Балкану. У Трсту се пуно говорило да је Балкан на раскршћу, а заправо је регион на бесконачној обилазници неиспуњених обећања и бирократског празног хода, закључује Економист.