Џерузалем пост: Извињавамо се, али само су Јевреји и Роми били жртве геноцидне намјере
Фото: Џерузалем пост
Пољаци, Срби, Хрвати, Руси, Украјинци, Холанђани, Французи и жртве других националности нису побијени од нациста ради бруталног искорјењивања самог њиховог бића
Прошле седмице на овим странама Џерузалем пост објавио је текст који нажалост није прошао довољну уредничку провјеру. Искрено жалимо због ове грешке. Чланак Аустралијанца под именом Давид Голдман носио је наслов „Ово срамно исмијевање холокауста мора одмах престати“. У њему је исмијаван и омаловажаван хрватски стручњак за холокауст др Иво Голдштајн. Др Голдштајну је дато право на одговор, објављен у јучерашњем броју под насловом „Колаж лажи“.
Водиља за објављивање првобитног чланка је наша уређивачка политика да читаоцима понудимо широк спектар мишљења различитих аутора, и на њу смо поносни, иако аутори то повремено на жалост злоупотребљавају.
Најважнија поука коју можемо извући из овог инцидента је потреба да избјегнемо ненамјерно помагање у бици око истине о холокаусту. Како је све мање преживјелих и свједока из прве руке који могу испричати искуства о овој највећој грозоти човјечанства, приче о томе постале су сукоб различитих верзија, коришћених у разне сврхе.
У овом случају текстови су се односили на улоге Хрвата и Срба. Таква осјетљивост подједнако постоји за скоро сваку земљу у Европи, укључујући Русију, Украјину, Мађарску и западноевропске земље освојене од стране нациста у Другом свјетском рату. То се нарочито види у Пољској, у којој су недавно усвојени закони према којима је оптуживање Пољака за злочине почињене у Пољској током холокауста проглашено за кривично дјело, и којима је обустављен повраћај јеврејске имовине противправно конфисковане током комунистичке владавине у Пољској.
Истина је да су концентрационим и логорима смрти управљали нацисти, али су они у многим државама нашли вољне колаборационисте међу локалним становништвом, више него спремне да припомогну у истребљивању Јевреја. То је довело до двије узнемиравајуће појаве које утичу на историјску истину о холокаусту. С једне стране, постоји склоност земаља у којима су владали нацисти да себе у првом реду и у највећој мјери представе као жртве. Ово је случај, примјера ради, у Пољској, којој је важнија властита улога жртве него милиони њених јеврејских држављана.
С друге стране, постало је универзално умањивати размјере холокауста, а догађаје из четрдесетих година XX вијека представљати мање у свјетлу шест милиона убијених Јевреја, а више као модерно предавање из антирасизма.
Борба против расизма и мржње сваке врсте је, наравно, од огромне важности. Али то не би требало да се плаћа ревизијом историје холокауста. Холокауст – или шоа, на ивриту – је био систематски покушај да се с лица земље уклони и посљедњи Јевреј и сви остаци јеврејске религије и културе.
Милиони људи умрли су од руке нациста и њихових колаборациониста током Другог свјетског рата, али – изузев Јевреја и Рома – нису били жртве геноцидне намјере. Пољаци, Срби, Хрвати, Руси, Украјинци, Холанђани, Французи и жртве других националности нису побијени од нациста ради бруталног искорјењивања самог њиховог бића.
Модерни покушаји да се сви сврстају у жртве са собом носе озбиљну опасност скретања пажње с народа који је био првенствена мета нацистичког геноцида – Јевреја. Истина је да цијели свијет може и да би требало да изучи поуке холокауста. Не би ваљало да ријеч „Никад не заборавити!“ остане испразна флоскула, али ни да се користи као алат у борби свакојаких верзија и за ревизију историје.
Ако за холокауст нико није крив, кривица се онда неминовно сваљује на саме жртве – Јевреје.
Зарад будућих нараштаја, и помена на шест милиона Јевреја убијених у холокаусту, не смијемо допустити ревизију историје у корист националистичких интереса. У том је био проблем с оним што је Голдман покушао да уради.
Не можемо допустити да чињенице и истина о холокаусту постану таоци ускогрудих политичких спорења.
С енглеског посрбило: Стање ствари
