Џелат у улози „пријатеља“: НАТО је ту за Црну Гору

Бомбардовање Мурина у коме су убијене невине жртве Мирослав Кнежевић (14), Оливера Максимовић (13) из Приштине и њена сестра од тетке Јулија Брудар (13), и мештани Вукић Вулетић (46), Милка Кочановић (69) и Манојло Коматина (72), сматра се једним од најтежих злочина током НАТО агресије на СР Југославију.

То не смета помоћнику генералног секретара НАТО -а за обавјештајне и безбједносне послове Дејвиду Катлеру да на дан пред годишњицу бомбардовања Мурина саопшти да је Црна Гора ту за НАТО, те да је та Алијанса ту за Црну Гору и шири Западни Балкан.

Катлер је поручио на Твитеру да „Црна Гора доприноси нашем заједничком миру и стабилности„.

Подсјетимо, агресорска НАТО авијација је 1999. године, са десетак пројектила бомбардовала мост на Лиму који се налази у центру насеља. Страдали су цивили који нису били учесници ратних дејстава. У нападу су тешко повређени Жељко Бјелановић, Светлана Зечевић и Тина Миловић, а лакше: Мирко Шошкић, Данило Јокић, Васко Чејовић, Слободан Миросављевић и Славко Мирковић.

Да ли овој злочиначкој организацији ишта значе имена дјеце која су страдала од њихових бомби? Опет, ако њима не значе, значе ли бар црногорским политичарима, који здушно трче у загрљај некадашњем џелату?

Подсјетимо, грађани Црне Горе нијесу имали прилику да на референдуму одлуче да ли желе да буду дио тог војног савеза, већ је одлука донијета гласовима владајуће партије и њених коалиционих партнера у Скупштини Црне Горе.

Диктаторски режим Мила Ђукановића глорификовао је улазак Црне Горе у НАТО, што је само био наставак политике гажења сопстених грађана и поновног убиства већ убијене деце током агресије.