ДВЕ ПРИЧЕ О СТРАДАЊИМА ДЕЦЕ 1992: Ми Мехмедалију спасли, они нашег Слобу преклали

Постоје две приче из прошлог рата о страдању дечака у средњем Подрињу које говоре ко је на овом подручју покренуо спиралу мржње, насиља и најтежих злочина. Хапшење Елфете Весели у Швајцарској, која је зверски убила Слободана Стојановића у јулу 1992, сведочи о ратним циљевима и намерама према српском народу фанатизованих муслиманских бораца.

Друга прича, о судбини повређеног Мехмедалије (Сафета) Aхмића, дечака истог годишта из Сребренице, која се догађала само десет месеци касније, говори да ти Срби, који су тог пролећа сахранили Слободана Стојановића, нису размишљали о освети. Напротив, повређеног дванаестодишњака пребацили су хеликоптером на ВМA где је оперисан 11 пута, а двадесетак грађана Србије понудило је да донира кожу.

Овако прича Миливоје Иванишевић који је ратних година у Подрињу прикупљао податке о злочинима над Србима и узимао изјаве муслиманских заробљеника о убиству српског дечака.

Иванишевић подсећа да се у 10 месеци 1992. и 1993. на овом терену десило мноштво страшних злочина.

Између осталог, у Стојановићевим селима Доњој и Горњој Каменици новембра 1992. муслимани су пробили српске линије и убили 106 српских војника.

Орић је због Каменице добио прве златне љиљане и постао Aлијин херој. Спаљена је Кравица и у њој побијени Срби који су славили Божић.

Уследила је контраофанзива, а онда се појавио генерал Морион да муслиманима створи заштићену зону око Сребренице.

Упркос формирању зоне безбедности и потписивању документа о примирју на овом подручју муслимани се нису смиривали – наставља Иванишевић

НAТО је почео операцију “Падобран” бацајући из ваздуха храну и оружје у рејон Сребренице и Мехмедалија Aхмић страдао је баш од тих падобрана. У ноћи 17. маја око 22 притрчао је једном од тих контејнера који су били умотани флуоресцентним и запаљивим фолијама, а неко ко је стигао уз њега непажњом је сигналном ракетом запалио ту тканину. Дечак је почео да гори, преко 65 одсто тела било му је спаљено.

Немајући кога, муслимани су тада позвали Србе са друге стране линије. Спорадична ватра на линијама разграничења је стала, а ускоро се на Жутом мосту крај Сребренице појавио санитет са повређеним Мехмедалијом. Срби су, у међувремену, позвали хеликоптер који је дошао до Зворника.Лечење је трајало веома дуго и коштало је 170.234,10 немачких марака. За санирање веома дубоких опекотина које су обухватале готово 65 одсто укупне површине тела обављено је 11 операција – подсећа Иванишевић и додаје да у извештају са ВМA пише да се за донирање коже јавило више од 20 грађана а да је узета од седморо са подручја Београда (Миша Стаменов, Добривоје Илић, Златан Шошкић, Aлександар Ђуретић, Ненад Стевановић, Ратко Шувака, Милан Давидовић).

Мали Махмедалија је, према причању лекара, за годину и по лечења постао омиљен пацијент на ВМA. Иза њега је остала и прича како је прво реаговао када се мало опоравио и могао да комуницира са лекарима.

Пошто му се стање побољшало лекари су га питали шта би он сада, када му је добро, могао да ради.

Не схватајући где је, муслимански дечак је рекао: „Могао бих клати Србе!”

Све трошкове лечења платила је Југославија…

ЕЛФЕТЕ

Према сведочењима заробљених муслиманских бораца, прикупљених у истрази, нико од Орићевих војника се није усудио да се супротстави Елфети Весели, ћерки шумара из Власенице, када је свукла одећу са малог Слободана Стојановића и кренула да се иживљава ножем. Пошто је дечаково тело ископано, утврђено је да су му руке до лакта биле одсечене, на стопалима није имао прсте, на стомаку је имао отвор у облику крста, а кожа је била огуљена.