Два најбоља дана у животу — у земљи Светог Саве и Светог Василија

Ово су ми два најбоља, најлепша дана у животу. Од самог почетка ово путовање је баш благословено. Не могу то ни да опишем. Питам се шта ће тек до краја бити. Нема бољег, нема лепшег начина, да се упозна Херцеговина, мученичка, али и светосавска земља, земља Светог Василија Острошког.
Ово за Спутњик кажу ученици прве Летње духовне школе у Херцеговини.
Теодора Кесић је апсолвент на Филозофском факултету на Палама. Живи у Вишеграду, а у Летњу духовну школу је дошла да би упознала младе који слично размишљају о животу, али и ради духовног сазревања.

„Дошла сам да упознам ове лепоте и светиње Херцеговине. Најлепше је било док смо се пењали кроз шибље на врх острва на Билећком језеру, на чијој највишој тачки је црквица посвећена Светом пророку Илији. Док смо се пењали, чула сам како људи певају литургију. То је било посебно. Пошто ми жене не можемо на Свету Гору, мени је ово искуство нешто налик томе. Сама позиција цркве је нешто посебно. Заиста су ми ова два дана најлепша у животу“, каже Кесићева.

И екипа Спутњика морала је чамцем, а затим преко оштрог херцеговачког камена и кроз шибље до цркве Светог Илије, на његов празник.
Ученици из свих делова региона
Делимо сва искуства са студентима који су у Духовну школу, коју организује епархија захумско-херцеговачка, стигли из свих крајева нашег региона.
И нама је утисак црква на острву изграђена по жељи и одлуци блаженопочившег владике Атанасија Јевтића, као покајница. Манастир Добрићево, чија је црква изграђена на темељима ранохришћанске базилике на почетку 13. века, морао је због изградње акумулационог језера да буде премештен.

И манастир смо посетили, чули мудре речи и осетили љубав игуманије, мати Текле, коју је љубав према Христу, чак са Крита довела у Херцеговину.
Љубав је на сваком кораку ове духовне школе која је почела првим сабирањем у Републици Српској. За студенте је приређен посебан дочек у граду симболу српске историје који са посебном радошћу дочекује управо студенте, Андрићграду.
Присуствовали смо и сусрету младих из Србије, Републике Српске, Хрватске и Црне Горе испред Саборног храма у Требињу. Први сусрет, а већ пун љубави.
Сви и све у служби љубави
А у Требињу, као да је све у служби ове Духовне школе, дочек у сваком храму, манастиру, у Музеју Херцеговине, на Црквинама које су се претвориле у велики амфитеатар у коме се такође учи, о љубави, о њеној победи.
Овде се воли цео свет, сваки народ, сваки човек, на служби читају и молитве за страдалну Цркву божију у Светој Земљи, за страдалну Цркву и народ у Украјини. Овде добро знају како им је.

Чита епископ захумско-херцеговачки Димитрије. Он ђацима не држи дуге беседе, како се то од првог домаћина са жезлом очекује.
Жезло нисмо ни видели, само два његова одела, оно за литургију и друго, радно, у коме се створи на сваком месту где су учесници Духовне школе. Грли погледом, пита јесу ли сви добро, имају ли све што им треба.
На добром путу
Петар Петровић је из Шапца, недавно је завршио основне студије на Богословском факултету. И њему је за сада највећи утисак одлазак у покајницу.

Пун утисака, Свету литургију за Спутњик коментарише и као стручно лице:
„Сви се труде да што више певају на српском. Тако је пажња све време на молитви. Слушате о Христосу, дубоко у вама одзвањају те речи. Владика се баш труди око службе, добро ради свој пастирски посао. Важно му је да се молитва разуме. То молитвено расположење је посебно. Владика и свештеници веома оправдавају ову мученичку земљу, светосавску и земљу Василија Острошког, у којој се толико љубави осећа. Љубави најдрастичније показане и доказане“.
Трећег дана Духовне школе у Херцеговини овај извештај за Спутњик настаје на путу за манастир Завала.
„Шта ли нас тек тамо чека“, што би рекла Теодора из Вишеграда.

За тренутак нам се, због херцеговачких брда, учини да се вртимо у круг. Стижу нас речи ђакона Дарка Николића, првог међу једнакима, наставника ове школе:
„Човек кружи око свог центра. Свака орбита има свој фокус. У овој школи покушавамо да поделимо хришћанске вредности, а фокус нашег хришћанског живота је Христос. У зависности од тога око чега се крећемо зависи какви ћемо бити. Светлост те звезде се преноси на нас. Ако је то пут ка Христосу, ако смо део његове орбите, а то је Црква, његова светлост ће бити на нама“.
Ево табле, „Завала“, на добром смо путу.