Марковић је на Орловом кршу на Цетињу поручио грађанима да је протеклих четрнаест година обновљене независности потврдило да је Црна Гора свој стратешки пут одабралa мудро, да нема ни трунке дилеме хоће ли се тим путем наставити – још јаче и још посвећеније и да је нашој држави потребно заједништво свих, без обзира на то како ко види Црну Гору.

Црногорски премијер је рекао да смо вјеровали да је 21. маја 2006. стављена тачка на црногорске подјеле и да ћемо се сви заједно окренути уређењу наше заједничке куће, по мјери и у најбољем интересу свих њених грађана, те да је због тога Уставом Црна Гора дефинисана као држава свих грађана који у њој живе: Црногораца, Срба, Албанаца, Бошњака, Муслимана, Хрвата, и свих других.

„Вјеровали смо да ће у новој реалности савремене европске Црне Горе, као и чланице НАТО-а, сви пронаћи најбољи интерес за себе и своје породице; да ћемо заједничким снагама убрзавати друштвени и демократски напредак; да ће негирање црногорског идентитета и права на сопствену државу, једном за свагда, остати само на тамним страницама наше историје.“

„Данас, четрнаест година касније, морамо погледати истини у очи: вријеме нас је, у значајној мјери, демантовало: подјеле нијесу нестале. У неким стварима чак – данас је отпор црногорској суверености радикалнији него што је био прије деценију и по! Данас у Црној Гори исти они који су предводили покрет против независности у референдумској кампањи, предводе поново бруталне насртаје на суверенитет црногорске државе. Сада још и са отворенијом подршком са стране и невиђеном пропагандном кампањом. Данас кажу да је за њих Црна Гора мала. Kажу да на пријестоном Цетињу живе недостојни насљедници својих предака. A када би се они питали Црна Гора би припадала другоме, а не себи и својим грађанима! Бесрамно подмећу да желимо да отимамо цркве и манастире, да протјерујемо Србе из Црне Горе, да у нашој земљи само што није почео братоубилачки рат. Измишљају њихови медији, кривотворе њихови историчари, подмећу њихови политичари“, казао је Марковић.

Марковић је казао да је истина да ће све вјерске заједнице у Црној Гори имати исти статус у оквиру правног поретка Црне Горе, усклађеног с највишим демократским стандардима модерног свијета, да су сви грађани наше земље једнаки у правима и обавезама и да ће се сви неспоразуми у Црној Гори решавати стрпљивим и упорним дијалогом, на миран и демократски начин.