Дукљански писац Милорад Поповић: Литије су као исламска револуција, држава да директније реагује

Поповић је то казао у интервјуу за „Дане“ који је водила Тамара Никчевић, а пренијела је Антена М Дарка Шуковића. Све троје важе за особе из ширег или ужег круга предсједника Црне Горе Мила Ђукановића

Мислим да је вријеме да држава Црна Гора директније реагује на литије, поручио је писац и добитник највећих државних награда Милорад Поповић.

Поповић је то казао у интервјуу за „Дане“ који је водила Тамара Никчевић, а пренијела је Антена М Дарка Шуковића. Све троје важе за особе из ширег или ужег круга предсједника Црне Горе Мила Ђукановића.

„Реакција Цетињана на најаву литије СПЦ-а показује да су молебан револуционари храбри само ако им се не супротставите; покажете ли им отпор, постају дисциплиновани и кооперативни”, наводи Поповић.

У тексту се Цетиње назива једином “слободном територијом” у Црној Гори.

„Наводно протестујући против недавно усвојеног Закона о слободи вјероисповијести, СПЦ је по црногорским градовима недавно започела ‘молебан револуцију’, чији су политички циљеви отворено антицрногорски, идентични оним из времена ‘догађања народа’ и ‘антибирократске револуције’. Мета СПЦ није Закон; мета им је држава Црна Гора“, каже Поповић.

Наводи да протести нису против Закона јер цркви, како каже, нико не отима имовину, већ митрополит Амфилохије покушава да задржи монопол над црногорским црквама.

Он је протесте упоредио са Исламском револуцијом.

“Ријеч је о покушају успостављања хибридне теократије, у којој имате врховног поглавара, неприкосновеног ауторитета како у вјерском, тако и у политичком, моралном и сваком другом смислу”.

На питање како тумачи то што су вјерници спремни да светиње бране својим животима, Поповић је одговорио:

„Као глупост. Шетње ће трајати док се шетачи не уморе. Успут ће покушати да изазову инцидент како би силом срушили власт. Јер литије су, у то нема сумње, припрема за насиље.“

На питање одакле толики број људи на улицама, Поповић каже да се ради о манипулацији коју гледамо још од деведесетих година.

“Насловне стране београдских контролисаних таблоида можда мијењају уреднике, али не и уређивачку политику. Бруталне лажи што су их некада шириле Политика, Експрес политика и Вечерње новости, уперене против црногорског комунистичког руководства – оно је након тога срушено са власти, а Црна Гора гурнута у срамни рат за остварење великосрпских интереса – данас шире Информер, Пинк, Миломир Марић, Политика, Вечерње новости Милорада Вучелића”, истакао је Поповић.

Када говори о “унутрашњим слабостима”, Поповић је у један кош ставио “политичке странке чија се идеологија заснива на великосрпском национализму” и неименоване поједине институције, НВО и медије “који су логистика таквој политици” те назвао и “концерн Вијести” носећим стубом великосрпске пропаганде.

Он тврди да СПЦ у Црној Гори тврди да су Острог и Цетињски манастир власништво Србије, и да ако је тако онда Црне Горе нема.

“Зашто Србији не преписати и Биљарду, резиденцију Петра II Петровића Његоша? Или Двор краља Николе? Или Октоих Црнојевића? Ако је већ Србија могући власник свега што сам навео, зашто у једном моменту Београд од Подгорице не би тражио да му препише и Аеродроме Црне Горе, Луку Бар или црногорско море и обалу? Ту политику СПЦ данас брани.”

Завршавајући интервју, Поповић је рекао:

„Када све саберем, просто не могу да вјерујем да Црна Гора и даље постоји, да успијева да се одбрани. И то не захваљујући способности и храбрости Црногораца, која је, узгред, веома упитна, него зато што је супротна страна у ћорсокаку, у митовима, у фантазијама које не кореспондирају са данашњим временом и свијетом. У историјском смислу, ма како се завршила „молебан револуција“ у Црној Гори, позиције оних који иза тога стоје остају губитничке.“