ДРУГАЧИЈЕ МИШЉЕЊЕ ИЗ АМЕРИКЕ: „Америка имала и има погрешну стратегију на Балкану. Огрешили смо се о Србију“

Џулија Горин, аналитичар и конзервативни политички активиста, током сукоба у бившој Југославији јавно је кроз интервјуе, текстове, радио и телевизијска гостовања иступала у одбрану српских националних интереса. У ексклузивном разговору за Печат износи грешке и последице америчке спољне политике у Босни и на Косову.

Није постојао никакав национални интерес за америчку подршку босанским и албанским муслиманима у сукобима у бившој Југославији – каже америчка аналитичарка јеврејског порекла Џулија Горин и указује на бројне грешке америчке спољне политике, која по инерцији, заслепљено, наставља да подржава исламске екстремисте широм света мислећи да јој је то у интересу.

* Због чега су, онда, Сједињене Државе током ратова у бившој Југославији подржале босанске Муслимане и косовске Албанце? Да ли је то, можда, било у финансијском интересу америчких политичких елита?

Амерички званичници су то објашњавали тзв. хуманитарним интервенцијама и стога им није био потребан никакав национални интерес као изговор. С обзиром на логичан закључак ових ратова, чији смо сведоци били, наша агенда постаје јасна. Постаје јасно да је наш интерес била Русија и успостављање војне базе Бондстил у близини Русије, базе која ће бити мост ка Русији и која може да послужи за демонтажу Руске Федерације. Овај приоритет је био циљ лажног интереса и ми смо били вољни да у суштини подривамо стварну сигурност, стабилност и национални интерес да бисмо то постигли.

Дакле, све то није било у националном интересу америчке нације, а вреди анализирати да ли је учињено зарад финансијског интереса наших политичких елита. Иако то није покренуло рат, свакако је било очигледан исход ратних дешавања. Сетимо се само да је петнаест година касније фирма бивше државне секретарке Мадлен Олбрајт учествовала у тендеру за куповину косовског националног мобилног оператера.
Наше ангажовање на Косову није могло да се деси без готовинских донација члановима Конгреса од стране етничког лобија који је заговарао америчку интервенцију. Посматрано ретроактивно подршка косовским Албанцима је учињена зарад финансијских интереса наших политичких елита.

* Прошло је скоро 20 година од интервенције САД на Косову и деценија од једностраног проглашења независности Косова. Да ли су војно-безбедносне структуре свесне грешке коју је Америка направила на Косову, узимајући у обзир да је територија Косова и Метохије највећи извозник џихадиста у Сирију и Ирак?

Грешка коју су на Косову начиниле управо војно-безбедносне структуре схваћена је много раније, пре него што су се бројни косовски Албанци прикључили Исламској држави. Пентагон је био против војне интервенције на Косову, као и конгресмени из Републиканске партије. Грешка је увиђена након рата, већ 1999. и 2000. године, када су се наоружани Албанци окренули против НАТО трупа, чији су припадници покушавали да их спрече у безобзирном пуцању на Србе. Посета тадашњег председника и секретара за одбрану Косову је отказана, објављени су и чланци у западној штампи тим поводом (нпр. Би-Би-Си наводи да су америчке трупе пуцале и раниле два побуњеничка албанска борца на Косову у близини све нестабилније македонске границе). Западни медији су упозоравали на могућност да НАТО трупе буду увучене у албанску побуну у Македонији. Током тих година вођство албанске националне армије је изјављивало да ће у случају да њихови ухапшени саборци буду изручени Македонији, америчке војнике Кфора сматрати за своје легитимне мете.

Нажалост, спољна политика је искључиво окренута ка будућности и веома је тешко променити садашњи курс без обзира на прихватање грешке. Сами себе смо гурнули у рупу и настављамо да копамо још дубље у нади да ћемо нешто извући за себе. Такву смо политику водили и према албанском националном програму, уз сарадњу међународне заједнице која је слушала албанске лидере о томе које истраге треба покренути, а које не.
Данас, двадесет година касније, чињеница да је Косово највећи извозник џихадиста у Сирију је мимо суштине наше косовске грешке. Наш став према џихадистима требало би да је јасан. Дешавања на Косову, у Либији, Сирији и другим земљама у којима је Америка подржала џихадисте против легитимних влада доводи нас до непогрешивог закључка да Америка не сматра терористима џихадисте чији је циљ у интересу Вашингтона. Коначни циљ је одувек била Русија, а џихадисти су често корисно средство против таквог ривала, без обзира колико држављана западних земаља убију. Америка не схвата озбиљно земље с којима смо у сукобу интереса, али се зато према Русији понашамо веома озбиљно иако сукоб интереса не постоји.

* Да ли је америчка јавност довољно информисана о улози босанских радикалних исламиста и муџахедина у терористичком нападу 11. септембра 2001. године?

Америчка јавност не само да није информисана о њиховој улози у нападима 11. септембра 2001. године већ Американци не могу правилно ни да изговоре реч Босна.

Постоји много више директних утицаја на ствари које Американци не разумеју, а много тога је нејасно и непознато као што су балканске везе са нападима 11. септембра. Америчка јавност пати од синдрома куване жабе и у случају да се информише о повезаности Босне са нападима 11. септембра, вероватно не би мрднула прстом.

Незамисливо је да политички естаблишмент и његови аналитичари, писци, интелектуалци учествују у активним напорима да прикрију или одбаце улогу босанских и албанских муслимана у тероризму, мада то не треба да чуди пошто Американци ионако игноришу регион Балкана. Када је Косово прогласило независност (10 година након интервенције), Американци су се питали шта је Косово?

* Може ли се повући паралела између вандализма Исламске државе према културним споменицима и културног геноцида који се одвио 17. марта 2004. године на територији Косова и Метохије?

Уништавање културне баштине које је спроводила Исламска држава има несвакидашњу сличност са албанским уништавањем српских, православних културних и верских споменика које је кулминирало у марту 2004. године. Чак и ако није било практичне везе, пошто је Исламска држава настала касније, сличност је незаобилазна. Ова дешавања су повезана са сличним кретањима у свету. Дословно можемо повући паралелу у време културног вандализма на Косову с дешавањима у Гази и на Западној обали, где су Палестинци учествовали у уништавању синагога и других јеврејских светих места и реликвија. Србија и Израел су посебне територије у регионалним сукобима које се налазе у својеврсном вакууму. Исламска држава је то објаснила уместо нас.

* Албански лоби је присутан у Америци, док српски не постоји у Вашингтону. Међутим, јеврејска дијаспора је једна од најутицајнијих у САД. Узимајући у обзир сличну судбину српског и јеврејског народа и заједнички интерес који делимо, да ли је јеврејска заједница природан и логичан партнер Србије у одбрани њених националних интереса у Америци?

Потпуно сте у праву – због тога сам одлучила да се умешам у дешавања 1999. године. Као Јеврејка нисам могла да поднесем шта се чини људима о којима у том тренутку нисам много знала. Једноставно сам видела то што се дешава Србији као нешто што би могло да се деси Израелу. Заиста, слична судбина свакодневно прети Израелу.

Што сам више истраживала и читала, више сам научила о историјским паралелама Срба и Јевреја. То је својеврстан пример подударности судбина вашег и мог народа.

Амерички Јевреји морају да се боље упознају са ситуацијом на Балкану, уместо да заузму погрешну страну у случају Босне и Косова. Ако би им сметало да буду против Албанаца, због часног опхођења Албаније током Другог светског рата према Јеврејима, онда треба да имају пристојности да се не петљају у ова дешавања.

Срби и Јевреји су природни партнери – то бар признају Јевреји из Израела. Ако Срби нису успели да лобирају у Вашингтону, можда би требало да се окрену Јеврејима који су успешни у лобирању и имају утицај у Вашингтону да се заузму за ваше интересе.

* Верујете ли да је администрација председника Трампа отворенија за сарадњу и дијалог са Србијом од претходних? Да ли бисте могли да посаветујете српску страну како да успешније лобира за своје интересе у Вашингтону?

Верујем да је Трампова администрација отворенија за промену балканске политике. Нажалост, та сфера спољне политике је увек као лопта, коју чак и разумнији републикански председници одбацују, због већих битака с којим се суочавају. Међутим, ставови и политика Вашингтона према региону Западног Балкана су толико укорењени да их не може променити ни неко својеглав као председник Трамп. Сваком новом председнику се само каже шта је договорена текућа, исправна двостраначка спољна политика и нагласи се да нема разлога да се нешто промени. Мислим да би било још тужније да Трамп настави овакву политику према Србији, узимајући у обзир да је његову децу у неку руку одгајила дадиља Српкиња.

* Постоји ли могућност да у блиској будућности, због муслиманске експанзије на Балкану, Америка отворено подржи независност Републике Српске, отварајући тиме ново поглавље у односима наше две земље?

Узимајући у обзир америчку јавну подршку исламу, чак нас ни исламска експанзија у региону Балкана не би одвратила од антисрпске политике. Тако да нећемо подржати независност Републике Српске, али би независност Српске користили као изговор за типичне претње против „неоперативног“ српског ентитета и српске „непопустљивости“ и наравно српског „национализма“.

Чињеница да сте с надом поставили ово питање, показује срдачност у динамици односа наше две државе. Срби увек остављају отворена врата и пружају руку пријатељства, сарадње и опроста Западу, који се према вама показао као предатор. А ако би се сценарио који сте описали десио, то би било веома великодушно с ваше стране, пошто верујем да не бисте покушали да извучете ни извињење од нас за погрешну политику иако би тај политички заокрет открио да смо разумели наше грешке на Балкану.