„Пошто је Црна Гора чланица НАТО-а било је врло ризично кренути против НАТО-а и тога чланства, и онда је у тој коалицији у којој, ја вјерујем, да нема никога ко је искрено ни за Европску унију, ни за НАТО, бар оно безрезервно, дошли су у ситуацију да мало гуслају да су за запад, да су за НАТО, за европске вриједности, јер и други који говоре да то све подносе, ради јединства коалиције. А заправо мислим да су јединствени у том ретроградном политичком пројекту кад је у питању Црна Гора„, казао је Драшковић.
Тројна коалиција, каже, на вјешт начин покушава да се представи као прозападна, иако ту, наводи он, нема ничега прозападног „ако ти парламентарну већину, предсједника скупштине и мандатара бираш у манастиру“.
„Али ја не вјерујем да они неће успјети да саставе владу. Мислим да ће се влада саставити, колико ће трајати, то је друго питање. Много тога је уложено у тај пројекат, свашта је уложено да би тај пројекат пропао. Не дају моћни покровитељи“, рекао је Драшковић.
На питање ко су покровитељи, он каже да „знамо одакле долазе покровитељи“.
Он је рекао да нема веће вриједности код огромне већине Црногораца од историје, имена и од своје држава која је, како је рекао, историјски можда и старија од државе Србије.
Драшковић каже да не може да вјерује да народ, попут црногорског, који је изњедрио највеће писце, војсковође, дипломате, сликаре буде до те мјере изманипулисан у 21. вијеку да у десетинама хиљада крене за поповима и за кандилима.
„Да се тај народ просто преда некаквох стихији која је натицивилизацијска, назадна, нечему чега није било у Црној Гори ни онда кад су њени господари, владике, били истовремено господари Црне Горе. И Његош је био владика. Али, ја мислим да би се он, да устане из гроба, прекрстио и десном и лијевом над тим литија‚ ма и над оним што је био говор са тих процесија, на којима су се тобоже браниле светиње. Светиње Црногораца се браниле од Црногораца„, рекао је Драшковић.
Напомиње да је Црна Гора до 1918. била независна краљевина таман онолико колико је била независна и краљевина Србија.
Страшна је, каже Драшковић, била пропаганда коју су таблоиди и телевизије с националном фреквенцијом водили против Црне Горе.
„Било је невјероватно слушати приче да су Црногорци усташе, да је Црна Гора усташк држава. Страшна пропаганда је била и преко српских медија у Црној Гори. Некако су успјели убиједити Црногорце који се осјећају као Срби да су они угрожени„, истиче Драшковић.
Драшковић сматра да у региону постоје амбиције за креирање великодржавних пројеката, те да би само једна мала варница могла да запали Балкан.
„У Балкан се не смије дирати, у границе нико не смије и неће дирати, иако амбиција има“, поручио је Драшковић.
Коментаришући формулацију тзв. Српског света, Драшковић каже да је то фалсификат преузет из Москве, гдје је на сцени обједињавање „руског света“.
Драшковић не вјерује да ће на Балкану доћи до црног сценарија који би подразумијевао ратне сукобе на овим просторима.