ДРАГОМИР АНЂЕЛКОВИЋ: Србија да предузме одлучну правно утемељену акцију одбране српства

Аналитичар Драгољуб Анђелковић упозорио је да уколико се званична Србија муњевито и продуктивно не ангажује у одбрани Српске православне цркве у Црној Гори, тамошњег српског народа и његовог културног наслеђа – одговор ће бити ужасан.

Анђелковић је констатовао да је очит циљ разних глобалних и регионалних центара моћи да српство у исконском смислу нестане и буде сведено само на Србију, а таква Србија би у националном смислу била „једнако нова и погана као и оно што се сада прави од Црне Горе“.

– Не желим ни да помислим да ико битан у нашем државном и црквеном вођству у томе саучествује, а камоли да такав дух преовладава, али врло брзо ћемо знати одговор. Ако се званична Србија муњевито и продуктивно не ангажује у одбрани Српске православне цркве у Црној Гори, тамошњег српског народа и његовог културног насљеђа – одговор ће бити ужасан – указао је Анђековић.

Он је упозорио да се онда спреми и Република Српска на оно што је чека, а већински народ Србије прихвати истину да пасивношћу помаже копање раке својој кланој а још незакланој нацији и тако постаје нешто аналогно дукљанизованим Црногорцима.

Анђелковић тврди да Србија данас много тога може да учини на миран и аргументован начин, али то не чини из неког разлога.

– Српско питање у Црној Гори одавано је морало да буде са наше стране официјелно интернационализовано. Према европским стандардима, националне заједнице морају адекватно свом броју да буду заступљене у државној управи. У црногорској администрацији на централном нивоу има и мање од пет одсто Срба, а са локалном управом свега око осам процената припадника нашег народа је запослено у јавним структурама, иако је његов удио /говорим о људима који имају храбрости да се јавно попишу и испоље као Срби/ у популацији Црне Горе око 30 одсто. И да ли је Србија то питање покренула пред Европском унијом? Није чак ни површно а камоли озбиљно како је дужна да то учини – навео је Анђелковић.

Он истиче да исто важи и за тренутни осорни насртај црногорске државе на имовину СПЦ, односно стварање „законских“ основа за предстојећу њену отимачину, само што је ту суодговоран и црквени врх.

– Држава или Црква већ су морале да се поводом тога обрате Организацији за европску безбједност, Савјету Европе, институцијама ЕУ, Уједињеним нацијама. Свим међународним форумима гдје постоји могућност да се тако нешто учини /а на многим мјестима и те како она постоји/. При томе наш наступ тамо треба да буде правно утемељен, смирен и неострашћен али упоран. Таква акција не би могла да не да резултат с обзиром шта Подгорица ради. И они који су јој склони тада не би могли потпуно да игноришу њено, у бољшевичком духу насилно те демократском /па чак и квазидемократском/ амбијенту у потпуности противно, понашање – нагласио је Анђелковић.

Према његовом мишљењу, акција Србије не смије да буде само институционална, већ је важна и легитимна међународна пропагандна активност.

– Сви знамо шта проусташка и зеленашка власт у Црној Гори жели да постигне на националном плану. Циљ јој је потпуно затирање српских корјена земље на чијем је челу, те постепено али потпуно асимилирање и даље декларисаних Срба, односно заокруживање новоствореног црногорског тзв. националног идентитета на темељу супротности вриједностима којима су вијековима били одани преци данашњих Црногораца – истакао је Анђелковић у ауторском тексту за Печат.

Према његовим ријечима, актуелна офанзива против СПЦ, несумњиво најзначајније српске не само верске већ и националне институцију у Црној Гори /али и генерално/, логичан је елемент у пакленом мозаику који слаже Ђукановић са својим помагачима.

Анђелковић истиче да је план да на сљедећем попису становништва – који ће бити спроведен током већ недалеке 2021. године – број Срба буде преполовљен, а оних који се не плаше да кажу да је њихов матерњи језик српски, смањен за око 30 процената.

– Да би тако и било припрема се нова пописна методологија која би олакшала фалсификовање резултата али се и интензивира прогон Српске православне цркве и политичких чиниоца у Црној Гори који су препрека окончању идентитетског геноцида над Србима и српством – навео је Анђелковић.

Док се наведено дешава и припрема у Црној Гори, Анђелковић сматра да је званична Србија пасивна, те да исто важи и за Патријаршију.

Он је мишљења да није довољно да јадикују над оним што се дешава, као и да позерске али стерилне реакције ту ништа не значе, већ су оне само део политичког театра, чини се намјењеног анестезирању грађана Србије.

Анђелковић је указао да је у Црној Гори буквално ријеч о ономе што су чинили бољшевици. „Иде се на то да све цркве, манастири и друга имовина СПЦ настала пре 1918. буде конфискована. Тако су комунисти поступали са онима које су прогласили ‘народним непријатељима’. Нема ту ни трунке права, демократске процедуре, владавине закона. Ријеч је о тоталитарној отимачини која се надвила над светињама СПЦ. И то Србија – јасно и гласно, каналима далеког домета – свима у свету мора да каже“, поручио је Анђелковић.

Он наводи да то укључује и непосредно информисање разних компанија које послују у Црној Гори, од ланаца хотела па надаље, јер као што тамошњи режим комунистичке провенијенције /на то обавезно мора да се укаже европској и америчкој пословној и широј јавности/ сада покушава да отме црквену имовину, сутра ће можда покушати исто да учини са посједима страних инвеститора.

– Вјерујте ми, таква аргументација упућена од званичне Србије или врха СПЦ – у форми директних писама управама компанија које раде или намјеравају да раде у Црној Гори, преко медијских наступа и огласа у водећим свјетским пословним новинама – привукла би велику пажњу и нанијела озбиљну штету властима Црне Горе. Ни НАТО ту не би много могао да помогне. Имовина је многима изнад свега – поручио је Анђелковић.

Он је нагласио да је Београд дужан да тако, на продуктиван начин поступи, а стерилне ствари које се умјесто тога чине како би био створен привид да се нешто ради – мало значе.

– Ако се тако брзо не поступи српство у Црној Гори ће претрпјети неповратну штету. За сада је она, колико год била велика, ипак не и фатална. Но, приближавамо се понору за коју ће бити одговорне световна и црквена власт у Београду – рекао је Анђелковић.

Он је подсјетио да је на попису становништва Црне Горе 2003. године – 32 одсто њених грађана изјаснило се у српском смислу док је њих 63,5 процената изабрало српски језик као матерњи, али већ 2011. године – усљед страшних притисака црногорског режима и уз половичну подршку Србије српској ствари у Црној Гори – 29 одсто грађана декларисало се као Срби док је 43 одсто њих изјавило да говоре српским језиком.

– Ако се на предстојећем попису 2021. догоди да број Срба и оних који и даље смију да искажу истину да је њихов језик српски озбиљно опадне, то ће ићи на душу сада званичног Београда. Исто важи и за наше светиње ако на било који начин буде релативизована њихова припадност СПЦ. Но, ту ће бити једнако одговорена и црквена власт. Историја ће о онима који воде Србију а и СПЦ умногоме судити и на основу онога што учине за опстанак српства у Црној Гори. Како њега ту бране, тако ће штити и сваки други његов дио, од Косова преко Војводине до Републике Српске, када на неком другом простору кулминира национална опасност – упозорио је Анђелковић.

Он је оцијенио да је дошло крајње вријеме да се и због предака и потомака, а и ради историјског сјећања на садашње генерације и власт коју оне имају, раскину ланци који спутавају Србију да предузме одлучну и дуготрајну, али утемељену на међународном праву и пракси акцију одбране угроженог српства у Црној Гори.

– Ако се крене тим путем резултати неће изостати. Макар нећемо трпити даље губитке а вјерујем да ће доћи и до позитивног оживљавања наше ствари у Црној Гори. Међутим, ако то ускоро не буде учињено, ако се само буде констатовало шта нам се спрема /припрема народа на пораз методологијом ‘кувања жабе’/ а избјегавало да се томе супротставимо као држава, онда није ријеч о изнуђеној колаборацији са злом већ о његовој метастази која је захватила виталне органе државног и друштвеног тијела Србије – закључио је аналитичар Анђелковић.