ДР МИЛОШ КОВАЧЕВИЋ: Нова одредба о језику – сегрегација и отворено наметање унитарне БиХ

Спровођењем одредбе о језику у Закону о основном образовању у Кантону Сарајеву, којом се тражи извођење наставе искључиво на једном од три службена језика, представља не само чин сегрегације већ отвореног наметања унитарне Босне, сматра један од најугледнијих српских лингвиста Милош Ковачевић.

“Досадашња политика Бошњака била је Босна са три народа и три бар симболичка језика. Садашња одреба о језику у Закону о основном образовању у Кантону Сарајеву један је корак ка остварењу бошњачког циља”, рекао је Ковачевић у изјави Срни.

Будући да је Кантон Сарајево готово једнонационалан, каже Ковачевић, нормално је очекивати да у више од 95 одсто случајева буде уписан термин “босански језик”, јер је језик већине.

Ковачевић је појаснио да се тиме, заправо, утире пут за “босански језик” као језик већине у БиХ, напомињући да у том слуају треба јасно рећи да у Републици Српској може бити само српски језик, зато што је у њој већинско становништво српско, као што ће у Федерацији БиХ бити само “босански језик” јер су Бошњаци у већини.

“Али, то за Србе у БиХ није добар пут из једноставног разлога што статус српског језика и остала два називи језика није исти. Јер су босански и хрватски симболички језици. Они немају лингвистичко упориште у идентитету језика и онда се изједначавају крушке и јабуке”, истакао је Ковачевић.

Према његовим ријечима, у том се случају изједначава симболичка функција језика, која једном народу служи, заправо, само да покаже да на симболичком плану имају језик који употребљавају на нивоу имена, али не и на нивоу језика.

“Тиме заправо и Србима остављају статус да имају само језик на нивоу имена и стављају српски у исти кош са `босанским` и хрватским језиком. То је пут ка Босни у којој ће владати принцип – један човјек један глас – гдје ће већина одлучивати чак и да буде једна нација заснована на једном језику”, рекао је Ковачевић.

Он је указао да је посебна прича о сегрегацији дјеце у Кантону Сарајево, будући да Сарајево као главни град БиХ, треба да, на неки начин, представља модел за мултиетничку и тронационалну БиХ.

“Писање само `босанског језика` као већинског, јер ће се, сасвим је нормално, бошњачко становништво опредијелити за тај назив, заправо значи негирање постојања Срба и Хрвата, не само у Кантону, него на нивоу већине и у БиХ”, додао је Ковачевић.

Министарство образовања Кантона Сарајево од 2. новембра, више од годину дана послије усвајања Закона о основном одгоју и образовању, почело са спровођењем инструкције према којој су школе дужне провести анкету код родитеља дјеце како би се у школској документацији употребљавао само један од службеника језика у БиХ “босански”, хрватски или српски језик.

Као резултат тога школарци су недавно донијели кућама документ под називом “изјашњење о називу наставног предмета који је проистекао из имена једног од три званична језика конститутивних народа БиХ”.

Кантонални министар образовања, науке и младих Елвир Казазовић обавијестио је директоре основних и средњих школа да ове школске године у ђачким књижицама и свједочанствима више неће писати “босански”, хрватски, српски језик и књижевност као назив предмета, те да ће се настава и други облици васпитно-образовног рада изводити на једном од три званична језика којима се служе конститутивни народи у БиХ.

Тагови: Милош Ковачевић