Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик оцијенио је данас да је положај Срба у Мостару и Федерацији уопште неповољан, истакао да се доносе одлуке против српског народа, а да веће присуство Србије и Републике Српске говори о томе да воде рачуна о свим сегментима живота својих грађана.
– Укупан положај српског народа у Федерацији БиХ је сложен, посебно имајући у виду да им се негира конститутивност у неким кантонима, иако то предвиђа Устав. Доносе се одлуке против Срба – указао је Додик новинарима, након што је са предсједником Србије Александром Вучићем обишао Саборну цркву Свете Тројице у Мостару.
Додик је изјавио да Саборна црква Свете Тројице у Мостару има несумњив значај за Србе на простору БиХ, и подсјетио да је храм био брутално срушен што је била порука да Срби ту немају шта да траже.
– Имамо шта да тражимо овдје. Та окупљања око важне ставри као што је ова представља наше опредијељење да нашу историју и културу не предајемо тако лако забораву како неки други мисле – рекао је Додик.
Предсједник Србије Александар Вучић изјавио је данас, након обиласка Саборне цркве Свете Тројице у Мостару да је тај храм важан за цијли српски народ, али значајан и за Бошњаке и Хрвате јер говори о томе да можемо да живимо заједно и да се поштујемо међусобно.
Вучић је новинарима рекао да је црква у Мостару једна од највећих и најзначајнијих светиња у бившој Југославији, која је на ужасан начин уништена 1992. године, када је срушена и спаљена.
Додик и Вучић обећали су да ће бити уплаћено 2,2 милиона евра за завршетак радова на обнови цркве од чега Србија милион и по евра, а Република Српска 700.000.
Владика захумско-херцеговачки Димитрије захвалио је на помоћи Србији и Републици Српској, јер без те помоћи, како је рекао, храм не би био, сада већ, скоро завршен.
– Имамо чврста увјерења да ће храм 2020. бити потпуно завршен. Нама остаје да, осим што волимо Бога, волимо све људе, своје по вјери, али и све друге. Све националности, све припаднике осталих вјера. Тиме ћемо најбоље посвједочити да смо прави хришћани – рекао је владика.
Њену обнову, односно поновну изградњу на некадашњим темељима финансирају и Српска и Србија.