Не може се очекивати да на Балкану буду ријешена сва национална питања других народа, а српско питање остане распарчано у неколико земаља, изјавио је предсједник Српске Милорад Додик у интервјуу за „Спутњик“.
Поштује, каже, међудржавне границе, али тражи и да се поштују ентитетске у Босни и Херцеговини, јер су оне дио Дејтона. Срби имају легитимно право да истакну своје захтјеве.
Мултинационалне и мултитериторијалне организације су у кризи, као и ЕУ и све сложене земље; много се ствари промијенило, а само се овдје покушава држати концепт од прије 30 година, каже предсједник Српске Милорад Додик. И даље не схвата да је неко, ко је моделирао распад Југославије, у Босни и Херцеговини, која је била синоним за малу Југославију, оставио исте народе који нису могли да се договоре ни на нивоу бивше земље.
„То није моја заблуда, ја сам имао заблуду и она је била Југославија. И нисам једини у томе. Та заблуда је највећа заблуда српског народа у новијој политичкој историји. Али, кад смо дошли у позицију да Југославија не постоји и кад знамо да БиХ као таква никада није постојала као засебна држава кроз историју и увијек је била дио већих конгломерата, монархија и да никада није имала самостални статус, ми се сада вјежбамо 20 година зато што је неко по канцеларијама по Западу рекао ово морамо. Морамо да покажемо да може, а у исто вријеме ти исти принципи мултиетничког друштва им пропадају по Западу“, истакао је предсједник Српске.
Свјестан је, каже, да постоје утврђене међудржавне границе, али и у оквиру БиХ постоје ентитетска разграничења и тражи да се она поштују, јер је то дио Дејтона. Тај проблем се, каже Додик, очигледно мора рјешавати тако што ће се у политичком и територијалном смислу правити организација, која ће већим дијелом обухватати народе који су компактни.
„Не можете очекивати на Балкану да ријешите сва национална питања других народа, а да српско народно питање остане распарчано у неколико земаља и да покушавате у свакој од тих земаља унилатерално да наметнете рјешење које је у суштини антисрпско. Рушење Дејтона од стране међународне заједнице у БиХ је антисрпска активност коју међународна заједница спроводи све вријеме. Ми нисмо имали ништа против Дејтона, али јесмо имали против интервенције странаца“, нагласио је Додик.
А управо су бивши амбасадори и званичници са Запада предлагали прекрајање граница на Балкану. На питање да ли ће бити мира на Балкану кад се ријеши српско национално питање, Додик поручује – ни он нити Срби не пријете миру.
„Али, Срби имају легитимно право да истакну своје захтјеве. Суочени сте, рецимо, на Косову са чињеницом да се мора ријешити албанско питање, али очигледно да нико неће да постави српско питање на самом Косову. Срби ће сами морати донијети одлуке о даљем кретању. Хипотетички говорећи, простор у коме би се организовало да Бошњаци имају своју државу у којој су доминантна већина, Срби имају своју у којој су доминантна већина, Хрвати своју, Албанци своју дјелује да би могло да буде најбоље могуће рјешење за дугорочну стабилност“, поручио је предсједник Додик.
На питање да ли очекује да ће Бакир Изетбеговић истрајати у свом науму да тражи ревизију тужбе, иако је Иванићу из Међународног суда правде јасно речено да је то нови случај који подразумјева нову ауторизацију, Додик каже да Изетбеговић није БиХ и да без става свих у БиХ нема тужбе, а да су и Човић и Иванић против.
Коментаришући изјаву директора Канцеларије за југоисточну Европу у Стејт департменту Метјуа Палмера, да је одлука о увођењу санкција Додику одговор на његове сталне антидејтонске активности, предсједник Српске га је позвао да покаже гдје је то Дејтон прекршен. Санкције су, каже Додик, рецидив прошлости и вјерује да се неће одржати, а на крају ће се показати да ли је то и коначан став нове америчке власти.
Тагови: Балкан, Милорад Додик