Предсједник Црне Горе је у Савјету за људска права у Женеви изјавио да се та земља суочава са вишеструким ударима изнутра и споља.
У свом обраћању Ђукановић тврди да су та дјеловања усмјерена на урушавање правног поретка и негирање грађанског и мултиетничког карактера црногорске државе, што би, како каже, у крајњем значило повратак на средњовјековни систем у којем је Црква била изнад државе и грађана.
Уз тврдње да је ријеч о Закону, којим се, како каже, на либералан начин, у складу са најсавременијим легислативним стандардима, учвршћује слобода вероисповијести, уређује правни положај вјерских заједница и гарантује уставни принцип одвојености Цркве од државе, Ђукановић је рекао да је поступак израде тог законског акта трајао пет година.
Тврди и да је током тог периода спроведен, како каже, инклузиван дијалог са свим заинтересованим странама, укључујући све вјерске заједнице у Црној Гори и релевантне међународне организације.
У првом реду је навео Венецијанску комисију за чије препоруке је рекао да су у потпуности прихваћене.
Рекао је и да је тим законом замијењен до тада важећи из 1977. године, из периода комунистичке Југославије.
– Међутим, већ у припреми, а посебно након његовог усвајања Црна Гора се суочила са оптужбама од само једне вјерске заједнице, и са бруталном медијском кампањом доминантно из ближег окружења, с вјештим манипулацијама и покушајима да се држава оптужи да намјерава да отима црквену имовину и мијења њихову вишевјековну намену – навео је шеф црногорске државе.
Уз то, додао је, у међународним форумима, укључујући и овај дом, могле су се чути оптужбе да Црна Гора спроводи политику дискриминације и крши вјерске слободе.
– Наравно, све ово има своју типично балканску предисторију, о чему нажалост немам времена да вас упознам – рекао је Ђукановић, који је у Савјету за људска права устврдио да је усвајањем поменутог закона Црна Гора, како је навео, потврдила да је грађанска држава, мултиетничка демократија и друштво које жели да кроз реформе и модернизацију буде саставни дио савремене европске цивилизације.
– Међутим, стабилност наше земље није угрожена. Црна Гора ће, као и 2006. када је демократским референдумом, што није баш уобичајено на Балкану, обновила државу, и ово унутрашње питање ријешити на миран начин, и тако одбранити концепт у којем сви грађани, и све вјерске заједнице, имају иста права и равноправан положај – рекао је Ђукановић, наводи се, између осталог, у саопштењу његовог Кабинета достављеном Тањугу.
Сматра да тиме Црна Гора чини добро не само за, како каже, себе и своје грађане, већ шире потврђује да је концепт грађанске, мултиетничке демократије на Западном Балкану могућ и одржив; да је једини гарант стабилности овог рањивог региона.
– Једнако тако, указујемо колико је опасно пренебрегавати реалност, играти се осјећањима вјерника и бити објекат или оруђе у реализацији опасних великодржавних пројеката, што би све заједно требало да нас забрињава – навео је црногорски предсједник.