Председник Црне Горе, Мило Ђукановић рекао је у интервјуу за аустријску ОРФ телевизију да је Демократска партија социјалиста спремна да буде најјача опозициона партија.
“Ми за сада имамо незваничне резултате изборе, и те незваничне резултате ДПС је прихватила, и честитала нашим конкурентима на оствареном резултату. Урадили смо то већ у самој ноћи изборног дана. Дакле, сада нам преостаје да се процес у цјелини заврши, да чујемо и званичне резултате од стране Државне изборне комисије (ДИК). Немамо очекивања да ту може доћи до неке озбиљније промјене. Дакле, вјерујемо да ће прелиминирани резултати бити и званични и да ће се бројчаник, дакле, који обрачунава мандате, задржати на томе да је 41 мандат добила трочлана коалиција која је до сада била опозиција, а да ће Демократска партија социјалиста са својим коалиционим партнерима имати мандат мање, имати 40 мандата“, наво је он.
Што се тиче формирања владе, како каже, то је сада посао који тек треба да почне.
„Видјећемо да ли ова трочлана коалиција, која је освојила 41 мандат заиста може да оствари такав ниво програмске и политичке блискости да формира владу и да преузме одговорност за вршење извршне власти у Црној Гори. Што се тиче Демократске партије социјалиста, ми смо партија која је јако дуго била стожер државне политике, ми смо и данас најјача партија у Црној Гори и након ових избора. Ми смо наравно спремни увијек да и даље носимо одговорност за државну политику Црне Горе, али смо већ јасно казали, спремни смо прихватајући овакав изборни исход да будемо одговорна најјача опозициона партија, која ће у наредном периоду као и до сада водити рачуна о стратешким националним интересима. Дакле, о грађанској држави Црној Гори, о мултиетничкој демократији у њој и о европском путу даљег развоја наше земље”, рекао је Ђукановић.
Казао је – поводом оптужби опозиције да стоји иза неких инцидената, као у Пљевљима, те да изборне комисије хоће да мијењају ове резултате кроз понављање избора – да шпекулација никад није недостајало на политичкој сцени Црне Горе, преносе „Вијести“.
“Знате, шпекулација никад није недостајало на политичкој сцени Црне Горе. Сјетите се свих претходних година колико је било шпекулација на рачун актуелне власти и те су шпекулације увијек биле срачунате да изазову промјену власти и да доведу до промјене стратешког курса кретања Црне Горе. И сада када су ови избори у питању, постојала је шпекулација како ће Демократска партија социјалиста бранити власт свим средствима, независно од изборне воље грађана. Као што видите, од тога нема ништа. Већ сам Вам казао да смо у ноћи избора казали да честитамо конкурентима на оствареном резултату“, истакао је, наводећи да није опција ДПС-а да било каквим постизборним инжењерингом, дакле поништавањем изборних мјеста и поновним гласањем доведе у питање оно што је неупитна демократска чињеница.
„Та неупитна демократска чињеница каже да је ова трочлана коалиција на овим изборима имала за нијансу више гласова од наше коалиције, и у складу са нашом укупном политичком праксом, и у складу са нашом декларацијом да заиста желимо да Црну Гору развијамо и као стабилно и демократско друштво, ми ту демократску вољу грађана прихватамо, и вјерујемо да се за своје програмске циљеве и за неке принципе развоја демократског друштва морамо борити и када смо власт и када смо опозиција”, прецизирао је лидер ДПС-а.
ОРФ телевизију занимало је како ће у Црној Гори функционисати кохабитација.
“Сигурно ће функционисати у складу са Уставом државе. Сигуран сам да ће Црна Гора и на том питању потврдити оно што смо мукотрпно градили током претходних 25 година и по мом суду солидно изградили, а то је да постоји један респектабилан ниво демократске културе у Црној Гори. Постоји један одговоран однос према стабилности, а важан дио стабилности друштва је да се поштује Устав и да складно функционише подијељена власт. Као што сте казали, суочићемо се са једним новим изазовом, гдје ће владу творити једна политичка структура, на позицији предсједника ће бити, ћу бити ја, као представник једне друге политичке структуре. У парламенту ћемо имати 41 посланика на једној страни, 40 посланика на другој страни. Није то никакво сензационално изненађење. Знамо да Црна Гора функционише као подијељено друштво већ дуго времена и да је то посљедица историјских подјела које је наслиједила наша генерација и са којима смо се покушали носити на један цивилизован начин, да покушамо да кроз процесе еманципације приближавамо људе са те двије удаљене обале у Црној Гори. Дошли смо до одређеног резултата, не треба га потцијенити“, рекао је Ђукановић.
Додао је да је Црна Гора у међувремену „озбиљно напредовала, озбиљно се економски развила, озбиљно је развила своје институције, ушла је у НАТО.“
„Данас је земља која предњачи на путу европских интеграција. Сада се догодио тај тренутак у којем су људи на изборима, а сходно својој вољи, пожељели промјену власти, сада је имају и сви смо дужни да то поштујемо. Не сумњам да ћемо као одговорни људи који се налазе на државним функцијама поштовати ту околност и да ћемо доприносити нечему што је заједничко, то јест национално добро. Ја сам неко ко је дуго водио владу. Као што знате, седам мандата сам водио владу. Знам да је већина овлашцења извршне власти у рукама владе. Као што знате, већ сам дуже од двије године на позицији предсједника. Могао сам се, да сам желио са те позиције покушати умијешати у надлежности владе, видјели сте да упркос овим шпекулацијама, често да кажем неутемељеним критикама нијесте могли прочитати ниједну критику током тих двије и по године, да сам ушао у зону уставне одговорности владе, нијесам. А влада је била политички јако блиска мени, јер је њену окосницу чинила партија чији сам предсједник. Зашто бих то онда радио и у наредном периоду. Имам своја овлашцења, разумијем, као што сте казали, да имам легитимитет, јер сам побиједио у првом изборном кругу са 54 посто. Према томе, сходно политичкој култури и искуству које имам, спреман сам да обављам свој посао у интересу државе Црне Горе и њених грађана, да сарађујем са људима који другачије мисле, у нади да ће и они, упркос тој претходној реторици коју су имали, слиједити оно што је неки стратешки курс даљег развоја Црне Горе”, рекао је Ђукановић.
О иконографији у ноћи избора, председник Црне Горе рекао је следеће.
“Ова иконографија коју сте поменули у ноћи избора и након тога вјерујем да изненађује само оне који су безнадежно неупућени. Ко год је нашао макар мало времена да осмотри шта се догађа у региону Западног Балкана, морао је управо то очекивати. Ми већ неколико година упозоравамо своје европске, евроатлантске партнере, укупну јавност, да се не само у Црној Гори, чак усуђујем се да кажем понајмање у Црној Гори, али у региону у цјелини, и даље оштро конфронтирају двије визије будућности. Једна је та коју је негдје предводила Црна Гора у региону, и коју и даље предводи. А то је визија европске будућности региона Западног Балкана. Ви знате да је наша дефиниција да су европске и евроатлантске интеграције друго име за стабилност Западног Балкана. Ми не мислимо да Западни Балкан може сам да учврсти своју стабилност и да не мислимо да може да сам себи обезбиједи динамичан економски и демократски просперитет. Мислимо да нам је на том плану потребна Европска унија и да нам је потребан НАТО. Дакле, као неки стратешки оквири чији саставни дио у блиској перспективи треба да постане и Западни Балкан“, казао је Ђукановић.
Он је рекао да „насупрот тој визији будућности имамо другу, то је она визија која жели да обнови све оне конзервативне и ретроградне политике које смо имали прилике да гледамо почетком 90-их година.“
„То је политика екстремног национализма, то је политика која претендује да мијења границе на Балкану, да умјесто актуелне конфигурације Балкана добијемо три проширене велике државе на простору Балкану. То је она политика која је 90-их година довела до рата у којем је изгинуло близу 150.000 људи. Нажалост, развој догађаја у нашем региону, развој догађања на широј сцени, дакле не мислим само у односима Русија – Европа, него и у самој Европи, и унутар самог НАТО-а, довео је до тога да је попустила пажња међународне заједнице према региону Западног Балкана, да су се рестаурирале политике великодржавних национализама из 90-их година и да све то данас, да кажем, доводи у питање оно што је на неки начин тековина досадашњег европског и евроатлантског развоја Западног Балкана. Кад кажем да има пуно уплива са адреса које су изван Западног Балкана, па нећемо ваљда сада откривати оно што су званичници Москве сами казали. Они су већ у више наврата казали да се противе ширењу НАТО-а, а суштински и Европске уније на простор Западног Балкана. Дакле они покушавају да то своје противљење остваре, тако што су веома упливисали у политички живот одређених западно-балканских држава. Не вјерујем да тиме икога изненађујем и у Европи, зато што су упливисали и у политички живот сваке европске државе, и Сједињених Америчких Држава, зашто би другачије третирали Балкан. Дакле, таква порука из Москве је наравно охрабрила ретроградне политике у региону.“
Рекао је да је данас „као што видимо, оживио је великосрпски национални пројекат.“
„Тај пројекат претендује да обезбиједи неку компензацију Србији за изгубљено Косово и наравно да је ту Црна Гора прва жељена мета великоспрског национализма. То ваљда сви једнако добро читамо, није нико необавијештен. Ако је и остао без довољно пажње за Западни Балкан, небројено пута током посљедњих пар година смо то поновили као опасност, никада не истичући интерес Црне Горе у први план. Дакле, Црна Гора ће морати са тим да се носи, као што видите спремни смо да се носимо и након ових избора. Оно што је лоше, то је да, ако та политика настави да даље живи, да се шири, да несметано угрожава сувереност других држава у региону, и да на тај начин враћа Западни Балкан у 90-е године. Надајмо се да ипак до тога ипак неће доћи, и да ће они који су наши приоритетни партнери, а наш приоритетни партнер је ЕУ, јер је Западни Балкан дио европске куће, да ЕУ са својим стратешким партнером – САД, дакле у форми евроатлантског партнерства показати виши степен пажње у наредном периоду, да се сузбију ретроградни процеси који су се данас размахнули у нашем региону и који пријете да произведу штетне посљедице по европску стабилност”, казао је Ђукановић.
Поручио је да је Црна Гора неко ко је светионик европске будућности Западног Балкана
„Не устручавам се то да кажем зато што мислим да је Црна Гора направила значајније искораке према европском циљу од било које од држава на Западном Балкану и желим да вам потврдим да ће позиција партије коју ја предводим и желим такође да вам потврдим, позиција коалиције која функционише и која има 40 посланичких мјеста у црногорском парламенту, само један мање од оних који су побједници на овим изборима, да ће наша политика и даље бити политика даљем проевропског развоја, политика грађанске државе и политика очувања и учвршћивања мултиетничког склада. Дакле, избори су увијек прилика да провјерите демократско расположење своје јавности. У овом тренутку се оно исказало кроз цифре које су познате. Не пада нам на памет да полемишемо са изборном вољом грађана“, казао је Ђукановић.
Предсједник Црне Горе казао је да је изборна воља грађана таква, „ми ћемо је поштовати и за своју политику ћемо се борити једнако страствено из опозиционих клупа.“
„Ако сада побједничка коалиција успије да формира владу, једнако ћемо се борити из опозиционих клупа, као што смо се у читавом претходном периоду за те вриједности борили као власт. Да ли ће угрожавањем неке јасноће проевропске политике у Црној Гори помоћи блиској европској перспективи Западног Балкана? Неће! Неће, зато што је јасно да је Црна Гора заиста до сада била најубједљивији промотер европских вриједности у овом региону и неко ко је најодлучније се супростављао том ретроградном политичком утицају са стране, који је заправо преко Црне Горе и преко Западног Балкана ратовао, политички ратовао са Европом. Дакле, Европа је морала то, чини ми се мало да пажљивије изучи тај феномен и да покуша, да кажем, да спријечи да се догађа метастаза тог ретроградног политичког утицаја по европском, демократском и политичком ткиву, али надајмо се, дакле да свако искуство послужи као добра опомена и да се спријечи оно што Европа мора да спријечи.“
Каже да Европа мора да заштити прво свој идентитет, мора да заштити своје безбједносне и вањско – политичке интересе, мора да заштити своју демократију, мора да као што је и речено од стране предсједнице Европске комисије консолидује своју политику и да консолидује своју позицију важног геополитичког играча и мора да сачува она своја стратешка партнерства.
„То стратешко партнерство је прије свега у оквиру евроатлантског савеза јер је то природни савез, савез који почива на идентичном систему вриједности с једне и с друге стране Атлантика. То је онај савез који је после Другог свјетског рата донио најбржи могући просперитет не само у Европи и Америци, него читавом свијету. Дакле, тај савез има своје вриједности. Ја мислим да је јако важно учврстити га и да кажем дати му нову енергију, дати му неки нови дах да и даље игра ту улогу коју игра у послијератном развоју, дакле предводника позитивних промјена на глобалној сцени, и ја мислим да ће једино таква политика бити благотворна за извјесну европску будућност Западног Балкана. Уколико Западни Балкан остане препуштен сам себи, као што се догађало много пута током наше историје, знамо да смо увијек западали у грешке које нијесу само скупо коштале нас на Балкану, него су веома скупо коштале Европу. Дакле, сјетимо се свих оних војних и цивилних мисија НАТО-а и Европе 90-их година које трају до данашњег дана. Дакле, не треба нам то искуство. Треба нам добра анализа процеса на Западном Балкану и треба нам удружена акција да те штетне малигне утицаје, у суштини антиевропске политике на Западном Балкану што ефикасније елиминишемо. Са дојучерашњом политиком или са још увијек актуелном политиком у Црној Гори, то је било лакше. Након промјене власти коју очекујемо то ће бити теже, али наравно не треба одустајати од нечега што знамо да једино може донијети добро овом региону. То је безусловна европеизација региона и отворена врата Европске уније за земље са Западног Балкана и снажна подршка проевропским и прореформским снагама у нашем региону, да би са том подршком могли да савладавамо ове жилаве отпоре европској будућности које станују на Западном Балкану и да, као што сам казао, у догледно вријеме остваримо европску перспективу и да на тај начин допринесемо консолидацији стабилности и просперитета на европском континенту”, закључио је Ђукановић.