ЂАКОН НЕНАД ИЛИЋ ИСКРЕНО: Тероришу нас геј парадама, наша Црква мора боље да проповеда!

Нико нормалан неће се уплитати у туђе сексуално опредељење, али идеолошки терор либерализма преко тих парада је нешто што није лако толерисати.

Ђакон Ненад Илић важи за једног од ретких који о стању у Цркви, али и о свим друштвеним појавама, говори крајње отворено и критички.

Какав је ваш став о одржавања Параде поноса?

– Нико нормалан неће се уплитати у туђе сексуално опредељење. То је проблем сваког од нас посебно. Али идеолошки терор либерализма преко тих парада је нешто што није лако толерисати. Слобода од свих наслеђених веза мора да иде и до слободе од сопствене полне задатости! И те дугине боје постадоше застава за освајање и преваспитавање примитивних…

Постоје урођене склоности, али све више истраживања говори и о утицају новог система вредности на неке изборе. Тек ћемо видети последице смањивања разлика међу половима. Неће нам се то свиђати. А у међувремену, као покондирене тикве, правимо се савременим грађанима света са ставом – тако мора, то је цивилизацијски развој.

Ви важите за неког ко сматра да су и Црква и читаво друштво постали страховити лицемери. У чему се то огледа?

– Много тога што ми, као Црква, проповедамо, не сведочимо довољно у пракси. Превише се прилагођавамо моћном духу света против ког на сва уста говоримо.

А цело друштво је поражено похлепом. Пошто је ружно бити отворено алав на паре и моћ, онда се развија безброј прича о племенитим циљевима. Од политичара па до свих нас, почели смо то да прихватамо као нешто неминовно.

Да ли вам се чини и да је породица помало изгубила значај у друштву?

– Напад на породицу дуго траје. Она је прво растурана да би се добила јефтинија радна снага. Систему данас нису потребне хомогене групе које штите своје чланове, имају своје аутономне вредности и циљеве, снагу, већ пре свега изоловани, незаштићени потрошачи, који су нешто што се може лако статистички контролисати и користити. Ипак, породица са свим што нам пружа је жилава и верујем да ће издржати нападе.

ОСЛОБОЂЕЊЕ

Тагови: Ђакон Ненад Илић, Црква