ДИКИЋ: Подметнули су ми кључеве и телефон, избегао сам клопку

Председник Савета за грађанску контролу полиције Александар Саша Зековић, који је у петак разговарао са притвореним српским држављанима у подгоричком затвору, саопштио је да нико од њих није имао примедбе на ток саслушања и поступање полиције у униформи изатвору.

У извештају о обављеном разговору са 13 од укупно 14 притворених држављана Србије, ухапшених у Црној Гори под сумњом да су оргаизовали криминалну организацију у стицају са кривичним делом тероризма, а с циљем угрожавања законодавне и извршне власти Црне Горе, Зековић је навео да му није омогућен разговор са притвореником А.А, због чега ће тражити да поново посети притвор.

Ноћ уочи парламентарни избора у Црној Гори ухапшени су Б.Д., П.А. , Д.С., С.Ћ., М.Д., А.Ч., С.Ђ., И.М., Д.М., М.А., Н.Ђ., Б.М. и К.Х.

Под иницијалима Б.Д. (1970), пензионисани генерал и бивши шеф српске Жандармерије Братислав Дикић, означен као вођа групе, у разговору са Зековићем је рекао да је он „против четничких групација, а камоли да се доводим у везу са њима“.

Дикић, наводи Зековић у извештају, није имао примедби на поступање униформисане полиције и затворске полиције, а казао је и да су професионални, за разлику од полиције у цивилу.

„Кад су ме хапсили пошто сам био везан, службеник у цивилу, око 52-53 године, седе косе, висине 1,85/90, више пута ми је рекао “Хоћеш ли да те залепим?”, испричао је Дикић.

Навео је и да му нису саопштена права и да зато није потписао документ који се на то односи. Имао је и примедбе на садржај записника одузетих предмета и ствари, али их није увео у записник, који је потписао.

Дикићева примедба је, наводи се у Извештају Савета, кључ и телефон који су му, како каже, подметнути од полицијског сарадника.

Тај телефон је, према наводима, добио испред тржног центра “Делта цитy”-ја непосредно пред хапшење, а кључеве је у ауто убацио полицијски сарадник приликом напуштања моторног возила, наког чега је уследило моментално хапшење.

“Позив да попијемо ракију у кућу нисам прихватио и тако вероватно избегао могућност да будем ухапшен у објекту у којем је допремљено оружје”, казао је Дикић.

Истиче да је од првог тренутка инсистирао да се уради детаљан телефонски листинг и да му се омогући полиграфско тестирање.

Према његовим ријечима, активан је у Патриотском покрету Србије и не осећа се безбедно, јер му сигурност може бити угрожена због његовог ранијег рада против албанских терориста, а у истражном затвору му се, како тврди, не могу осигурати услови адекватни његовом здравственом стању, јер је „особа са инвалидитетом и болује од карцинома“.

Међу ухапшенима је и једна жена.

У Извештају Савета за грађанску контролу полиције наведена је под иницијалима К.Х. (1977), из Београда, а реч је о, како се наводи, дипломираној сценографкињи за ТВ, позориште и филм.

Она такође није имала примедбе на поступање полиције током хапшења и задржавања у просторијама за обезбјеђење.

Напоменула је да лично није претресана, а да је претрес њене торбице обавио мушкарац.

Међу 14 ухапшених има српских државјлана из Новог Сада, Шапца и Гроцке.

Један од њих је Шапчанин М.А. (1990), пољопривредник и такси возач.

Он је Зековићу рекао да је полиција при упаду у собу у мотелу “Венеција” била груба, “што се дало за очекивати када су мислили да смо терористи”.

Каже да су касније били коректни и атмосфера и да је понашање према њима било нормално.

„Наредили су да стојим уза зид. Почео сам да дрхтим, јер не могу пуно да стојим на ногама. Полицијац ми је тада пришао и рекао “Шта дрхтиш пи….”, “уплашио си се а”, тврди Зековићев саговорник.

Тада га је, каже, полицајац ударио неколико пута чизмом у колено и по листу где има тетоважу, као и песницом у леђа.

“Заболело ме је и скоро да сам пао”, казао је овај притвореник представнику Савета за грађанску контролу полиције.

“Инспектор у цивилу је био љубазан. Донео ми је патике да обујем, јер сам му претходно објаснио које су моје. Патике су, то се сећам, не знам како и зашто, биле испљуване”, казао је М.А.

Рекао је да је у Црну Гору дошао због посете манастирима и да је симатизер четника.

“Мој прадеда Милан је носилац Албанске споменице и ми негујемо на тај начин ту традицију. Увек кад могу обилазим и идем на четничке скупове. Најчешће помажемо радом по манастирима”, навео је он.

У просторијама за задржавање полицијски службеници су били, истакао је овај притвореник, љубазни и професионални.

Тагови: Александар Саша Зековић, Братислав Дикић, Притвор, Црна Гора