Девић: Важно што је Црна Гора усвојила резолуцију о Јасеновцу – и Србија треба то да уради

Историчар Немања Девић казао је данас да је важно што је у црногорском парламенту усвојена резолуција о Јасеновцу, и оценио да би и Србија требало да донесе сличну или конкретнију резолуцију.

Он је у изјави за Танјуг истакао да је важно да се анализира геноцид у НДХ над српским народом, јер сматра да је то извор свих наредних догађаја и масовних међунационалних сукоба на Балкану.

Коментаришући то што је усвајање резолуције о Јасеновцу узбуркало политичку јавност у региону, због чега је, како преносе медији, председник Европског савета одложио посету Црној Гори, Девић је рекао да иако усвајање резолуције о Јасеновцу у црногорском парламенту представља чин који Србија сматра преко потребним и као нешто о чему не би требало да буде много расправе, са друге стране се показује да су „уши неких у Бриселу и Берлину осетљиве на тако нешто“.

Како је навео, већ је било назнака да доношење резолуције о Сребреници у УН на неки начин подстиче ланчану реакцију, враћа регион у прошлост, након чега је Србија покушала да укаже на историјски контекст настанка ратних злочина који су учињени и са српске стране у ратовима деведесетих.

„До њих није дошло тек деведесетих година без икаквог историјског контекста“, рекао је Девић оцењујући да контекст, као и рефлексне одбране, поједини ратни злочини у Републици Српској и Хрватској деведесетих година, извиру из Јасеновца.

„После таквог трауматичног искуства из 1941. године српски народ рефлексно је реаговао оценом да се никада више не понови 1941. година“, објаснио је историчар.

На питање да ли ће резолуција о Јасеновцу можда довести до помирења у региону, Девић је рекао да ће до помирења у региону доћи постепено уз разговор који нема табу теме већ који покреће и оне теме које су болне.

С друге стране, Девић сматра да можда постоји одређена врста опасности да разговор о српским жртвама које се приказују да нису једнаке са жртвама других народа, доводи до уцена, политичких притисака, стопирања евроинтеграција.

„Ако је цена евроинтеграција таква да морамо да се посипамо пепелом за непочинство појединаца и појединачних група из деведесетих година, а да прећутимо српске жртве из 20. века, мислим да такву цену не би требало да платимо. Ћутање о српским жртвама смо као неку врсту помирења починили и 1918. и 1945. године у стварању Југославије. Ако бисмо је поновили 2025. године мислим да би последице биле несагледиве, да четврту шансу не би имали“, поручио је историчар.