Деца, наиме, више неће морати да читају „Ловца у житу“, „Неподношљиву лакоћу постојања“, као ни бројне друге домаће и стране савремене ауторе, али ни „Дневник Ане Франк“.

Због ове одлуке побунило се и Хрватско друштво писаца, поручивши како је попис лектире „кафкијанска ноћна мора“, преноси Индекс.

Покренута је и петиција у којој се тражи враћање на попис обавезне лектире те књиге утемељене не текстовима из дневника који је написала јеврејска девојчица Ана Франк која је страдала током Другог светског рата.

„’Дневник Ане Франк‘ је нестао с пописа школске лектире. Не знамо зашто је нестао, али знамо да је ово дело изузетно важно за разумевање колико далеко може ићи људско зло у једном мрачном времену. Сматрамо да Холокауст није тема која се сме прескочити у настави хрватског језика“, наводи се у петицији.

Истовремено, независни саборски заступник Бојан Главашевић поручио је да је однос према књизи „Дневник Ане Франк“ илустративан пример односа владе према холокаусту који показује дубоко неразумевање чињенице да је одбијање суочавања с прошлошћу директан пут у понављање свих најгорих грешака, преноси Хина.

„То није било каква књига, ово је један у низу знакова процеса који је намеран, а могу га описати као колективно програмирање заборава“, рекао је Главашевић.

Он је подсетио да су генерације младих Европљана, њихових очева мајки и деда прошле, макар на брзину, кроз то дело.

„То је нека врста интелектуалне и емоционалне вакцине и да није било ње данашњи би свет био неупоредиво гори него што јесте“, рекао је Главашевић и позвао хрватско друштво да реагује.