© Tanjug/AP Photo/Armando Babani

Објављен је текст саопштења са самита „Украјина – Југоисточна Европа“ у Тирани, у коме је Русија критикована на изузетно оштар начин.

Претходно је председник Србије изјавио да је на његову иницијативу из декларације избачен део који се тиче санкција Русији и део о наводном руском малигном утицају. Србија је такође тражила да се из саопштења избаци конструкција „наше државе“ и „наше земље“, будући да део држава потписница не признаје тзв. Косово.

„Ничим изазвана војна агресија против Украјине остаје највећа претња европској безбедности и међународном миру. Овај чин агресије је неприхватљив и представља несумњиво кршење међународног права, укључујући Повељу УН, и злочин против украјинског народа“, наводи се у првој од 12 тачака заједничког саопштења које су потписали сви окупљени лидери.

„Поновили смо нашу непоколебљиву подршку украјинској независности, суверенитету и територијалном интегритету у оквиру њених међународно признатих граница из 1991. године и остајемо посвећени пружању подршке Украјини, која јој је потребна како би превладала руски агресорски рат онолико дуго колико је потребно да се постигне свеобухватан, праведан и трајни мир у складу са Повељом УН и на основу украјинске формуле мира„, додаје се.

Лидери такође позивају „целу међународну заједницу да снажно повећа подршку Украјини у њеној борби за слободу, независност и територијални интегритет“.

Како се додаје, лидери су „поново потврдили солидарност са Украјином и њеним народом у њиховој херојској одбрани њихове слободе и њихових заједничких вредности“.

Потписници су нагласили да их спајају „заједничке европске вредности и визија њиховог даљег развоја у оквиру уједињене Европе“.

У саопштењу се додаје да је поново потврђена решеност „да се интензивирају заједнички напори ради обезбеђења даљег напретка и међусобне подршке ка чланству региона Западног Балкана, Украјине, Републике Молдавије и Грузије у Европској унији“.

Такође је исказана подршка украјинским напорима за прикључење НАТО-у.

„У потпуности подржавамо право Украјине да бира сопствене мере безбедности. Савезници у НАТО-у и земље кандидати похваљују кораке предузете ка њеном будућем чланству у НАТО-у и подржавају Украјину да постане чланица Алијансе чим то услови безбедности дозволе“, наводи се у декларацији.

„Обавезујемо се да ћемо повећати наше заједничке напоре у борби против дезинформација, укључујући лажне наративе о рату, и остати посвећени борби против хибридног ратовања и изазова сајбер безбедности, доприносећи стабилности и безбедности међународне заједнице“, наводе лидери у заједничком саопштењу.

„Данас смо у Тирани потврдили нашу солидарност и подршку Украјини, изразили посвећеност учествовању у опоравку и обнови Украјине након рата, како бисмо омогућили украјинском народу да обнови своју земљу“, додаје се.

Како закључују лидери на самиту „Украјина – Југоисточна Европа“, они као „пријатељи Украјине“ потврђују „чврсто уверење да ће само уједињени моћи да поврате мир, стабилност и правичан просперитет на европском континенту“.

Потписници су председница Молдавије Маја Санду, председник Црне Горе Јаков Милатовић, председник Северне Македоније Стево Пендаровски, председник Србије Александар Вучић, председник Украјине Владимир Зеленски, премијер Албаније Еди Рама, председница Савета министара БиХ Борјана Кристо, премијер Бугарске Николај Денков, премијер Хрватске Андреј Пленковић и премијер Румуније Јон – Марсел Чолаку и председница тзв. Косова Вјоса Османи.

Како је „Спутњик“ сазнао, Србија је из декларације избацила 11. и 12. тачку.

Једна од тачака коју је Србија избацила гласи:

„Потврђујемо важност и неопходност увођења санкција против Руске Федерације као одговор на њен ничим изазван акт агресије и кршења међународног права“.

У другој избаченој тачки се наводи:

„Препознајући негативне ефекте руског злонамерног мешања у демократске процесе и унутрашње ствари суверених држава, уједињени смо у нашој посвећености да се боримо против таквих акција. Признајемо деструктивни утицај руске пропаганде, хибридног ратовања и кампања дезинформација и обавезујемо се да ћемо унапредити наше напоре у борби против ових изазова, доприносећи стабилности и безбедности међународне заједнице“.

Из тачака 6. и 7. декларације избачена је реч „земље“ јер Србија не признаје своју јужну покрајину као државу, иако је председница привремених приштинских институција Вјоса Османи понављала да је тзв. Косово земља.