Дани владике Атанасија Јевтића у Требињу

Дани владике Атанасија, Требиње. Фото: Ж. Ракочевић

Човек храбрих избора и љубави

Прошле недеље је низом манифестација, изложбом и предавањима обележена пета годишњица од упокојења, једног од најзначајнијих српских владика, Атанасија Јевтића. У протеклим годинама се показало да се на културно духовној мати Херцеговине, уз свечаности посвећене Јовану Дучићу, као најзначајнија манифестација истичу дани епископа Атанасија Јевтића.

„У Требињу пролеће почиње са Атанасијем“ у шали говоре они који су га познавали и истичу његову љубав према цвећу, а игуманија Ирина из Сушице код Грачанице доноси нарцисе у малу шарену црквицу пуну играчака и бомбона. Зову је и дечија црква, у њој почива духовник, теолог, обновитељ, народни вођа и покретач, бескомпромисни борац за јединство цркве, дете и строги учитељ – Атанасије Јевтић.

Настојатељ манастира Дужи јеромонах Теофил Петровић приредио је изложбу под називом „Слово љубве владике Атанасија Јевтића“. Он се посветио чувању и представљању фотографија и снимака овог знаменитог епископа и изложбу довео у везу са познатим делом „Слово љубве“ деспота Стефана Лазаревића које је владика Атанасије проучавао.

Изложбу је отворио градоначелник Требиња Мирко Ћурић, а свештеник Никола Јанковић је закључио да ове дигитално одрађене фотографије и записи јесу: „Слике које нам освећују време, које га преображавају и које нам доносе свежину вечности“.

Посебно вече посвећено је обнови Манастира Тврдош са којим заправо почиње духовна и свака друга обнова православља и светосавља у Херцеговини. О детаљима и проблемима са којима су се суочавали на терену као и открићу старијих археолошких слојева у Тврдошу говорили су др Дејан Радичевић са Филолошког факултета у Београду, др Дејан Булић са Историјског института из Београда и др Љубиша Фолић.

Други део манифестације под називом „Лице и ријеч – владика Атанасије у сјећању и богословљу“ обележили су др Георгиос Папагеоргију,  др Ставрос Јагазоглу и митрополит западноамерички Максим један од ученика владике Атанасија.

Папагеоргију је говорио о шездесетим годинама двадесетог века када се један млади јеромонах „недотјераног изгледа“ из Србије појавио у Грчкој „иза гвоздене завесе“ је показао да је „љубав изнад сувопарних правила морала“, да је био „као дете, а да није губио ауторитет свештеника“. Износећи утиске и детаље из одрастања и учења Геогиос Папагеоргију је закључио да се код владике Атанасија осећала љубав – „храбра без сентиментализма“ додавши да су његови избори, укључујући и избор патриоте, били храбри: „храброст и смелост су дарови Бога и природе а Бог је тиме богато даровао епископа Атанасија“.

Била је то непосредна теологија са блиским начином приступа сматра др Ставрос Јагазоглу, где је преовладавао Достојевски, појам личности, конкретност људског постојања, критика марксизма и дубинска теологија. „Један Србин је грчкој омладини преносио предање светих отаца“ и тада се на основу његових речи, укључујући и предавања о Светом Григорију Палами схватило да је „његов Бог личносни који се открива личностима“. Одговарајући на питање митрополита Максима о односу исихастичког учења и црквеног реализма др Јагазоглу је одговорио да је његов исихазам личносни и да се ради о „синтези теорије и праксе, догме и етоса“.

На скупу који је поздравио митрополит захумско-херцеговачки Димитрије да је теологија поигравање човеково у присуство божије и да је у тој игри Атанасије Јевтић многе научио да воле Србију.

На парастосу, који је служен после литургије, у препуном Саборном храму у Требињу у присуству бројних митрополита и епископа, гостију из региона и иностранства митрополит црногорско-приморски Јоаникије је рекао да је Атанасије Јевтић с једне стране „најумнији теолог нашег времена“, а с друге стране је био „прави народни вођа. Народ је увек питао: где је Атанасије?“

Одговор на ово питање налази се у делу и животима многих: од херцеговачке игуманије Павле до призренског игумана Михаила, па преко деце породице Пајић и све до многих знаних и незнаних који су сретали владику на његовом путу од Косова до Јадовна.

Текст: Живојин Ракочевић
Извор: Политика