Данас су Свете Тројице: Какви су обичаји код нас, а какви код Руса

© СПЦ

Празник Свете Тројице, који се још зове Духови, Силазак Светог духа на апостоле и Педесетница обележава се три дана, представља рођендан хришћанске цркве и празнује се педесет дана после Васкрса. На Тројице, после догађаја у Јерусалиму, испунило се Христово обећање ученицима да ће примити благодат Духа Светог и да ће причати многе језике, чиме је почело ширење хришћанске вере међу људима.

Православна црква украшава храмове у које се уноси зелена трава и овај обичај је прешао у хришћанску цркву из старе јудејске праксе кад су у славу примања Синајског законодавства, које је било дато под ведрим небом, украшаване синагоге и куће гранчицама. Ова симболика је израз благодарности Богу, пише на порталу Цркве светог Илије.

Композиција Силаска Светог Духа представља се тако што апостоли седе са страна, са упражњеним местом на челу, предвиђено за Господа Христа.

Народни обичаји код нас

Празник се слави три дана, па су понедељак и уторак такође обележени у календару црвеним словом. Током литургије у храмове се уноси трава, од које се плету венци који се чувају код куће до следећих Духова.

Народни обичаји кажу да на Духовски понедељак треба почети неке послове, али не и радити по њивама близу воде. Деци је забрањено купање у рекама и прелазак преко мостова.

Верује се да ће девојке које се умију водом у којој је стајало цвеће од венчића имати чисто и бело лице током године, а мушкарци које добију венчић од девојке, према обичају у источној Србији, годину завршавају као ожењени.

Старински обичаји у Русији

Такође, овај дан се у Русији имао је велико значење – сматрао се најважнијим летњим празником и био је веома омиљен међу младима. Домови и храмови украшавани су гранчицама брезе, другим биљкама и цвећем, а подови су покривани травом.

Празнични ручак састојао се од традиционалне хране: колача, палачинки, јела од јаја, пита, кисеља. Парчићи од колача који се правио за празник, чувао се до свадбе и додавао се у свадбени колач за срећу младенцима. Тог дана било је уобичајено размењивати поклоне.

Важна традиција био је скупљање трава. Веровало се да траве скупљене на Тројицу имају посебна лековита својства и могу заштитити дом од несрећа.

У селима и варошицама одржавале су се масовне веселице, где су се играла кола, певало се, учествовало се у такмичењима и играма на отвореном. Посебно се срећним сматрало се се млади вере на овај дан – ако се вере на Тројицу, а венчају на Покров, живот супружника биће срећан и дуг.

Још један посебан обред на Тројицу био је плетење венчића. То су радиле искључиво жене, а мушкарци нису учествовали. Спремни венчићи чували су се до почетка поста – који је почињао у понедељак недељу дана после Тројице. Са тим венчићима ишли су до реке и спуштали их на воду. Али венчиће није смело скинути руком, па су девојке само нагибале главу тако да венчићи падну. По томе куда венчић пловио одређивало се одакле очекивати вереника: ако венчић остане код обале, девојка те године се неће удати.

Купање у водама није било дозвољено не само на саму Тројицу, већ и у наредна два дана, јер се веровало да се у том периоду буде русалке које могу повући на дно. Овај обичај се и данас одржао, неки су уверени да се ни сада не сме само купати у води, већ ни туширати или купати код куће. Ипак, црква овај мит разбија и не забрањује купање у празничне дане.