У недељу пред Божић, која се зове Оци, мајке и деца везују очеве, а они им се „дреше“. Односно, деца везују канапом, шалом или каишем оца за ноге, а они им се „дреше“ поклонима – слаткишима, играчкама, воћем.
Ово узајамно „дрешење“ је чињење поклона љубави, што ствара празничну, свечану атмосферу у породичним, хришћанским круговима.
Такву, празничну, атмосферу створили су источни мудраци светој породици Богодетета поклонивши му се у Витлејемској пећини, уз дарове смирне, тамјана и злата. Симболика овог узајамног „везивања“ и „дрешења“ деце и родитеља је јасна – припремамо се за дочек најрадоснијег празника хришћанског – Божића, који је помирио човека са Богом одрешивши га веза греховних, а везавши га новом везом љубави за Бога, пише Епархија жичка.
Дакле, Оцима се завршавају радосни породични празници који најављују рођење сина Божијег, а дан би требало провести у весело, уз свечани, посни ручак. Празник посвећен очевима се посебно цени и поштује у сеоским срединама.
Оци подсећају колики је благослов бити отац, и телесни и духовни. И колика је обавеза, и пред Богом и пред људима, бити пример својој деци, живећи праведним животом. Понегде је обичај да се обиђу гробља и упали свећа преминулим очевима и прецима, повезујући све генерације родитеља и деце уназад, до старозаветних очева, пише РТС.