Данас су Цвети: Свечани улазак Христа у Јерусалим и почетак страдања

Улазак Христов у Јерусалим – Цвети, покретни је празник који се слави дан по васкрсењу Лазаревом, тј. Лазаревој суботи (Врбица) којим се обележав се последња недеља пред почетак Исусовог страдања, смрти и васкрсења. Установљен је у Јерусалиму крајем IV века.

Тога дана је Исус Христос, праћен својим ученицима и мноштвом народа, кренуо из села Витиније у Јерусалим.

Глас да долази Спаситељ, онај што је васкрсао Лазара, брзо се раширио и мноштво народа Му се придружило. Једни су га сусретали с палминим гранчицама у руци, други су бацали своје хаљине на пут којим је пролазио.

Када је Исус Христос изишао на Маслинску гору, они који су га пратили повикали су: „Осана Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев!“.

Празничне литургије служе се у славу Спаситеља, који је свесно ишао у сусрет страдањима, па се наредна седмица, која претходи празнику Васкрсења, назива Страсна или Страдална.

Ови дани страдања Христовог су и последњи дани вишенедељног Великог или Часног поста.

У Србији су Цвети празновани и као народни празник, јер је тог дана 1815. године, вожд Другог српског устанка, Милош Обреновић, код цркве у Такову подигао народ на Турке.
Народни обичаји

У знак сећања на људе који су у Јерусалиму Исуса дочекали палминим гранчицама и цвећем, у Србији је обичај да девојке и деца поране и оду да беру цвеће (одатле и назив самог празника). Верује се да ко први први стигне и убере цвет има право на једну жељу која ће се сигурно остварити, ако снажно верује.

Цвети почињу умивањем водом у коју су потопљени цветови, како би укућани били румени и здрави.

У неким крајевима Србије убрано цвеће се не уноси у кућу већ се оставља у посудама са водом у дворишту да преноћи. По градовима међутим, где људи махом живе у становима, развио се обичај да се букети ипак уносе.

У стара времена био је распрострањен обичај да се на Цвети цео дан шета окићен цвећем. Младићи су на Цвети правили букете и носили их девојкама, а сваки цвет је имао своје значење.

Врбове гранчице – за напредак и успех, дрен – за здравље, љубичице – да будете миришљави и привлачни, руже – да будете румени и свежи, маргарете – да будете лепи…