Српска православна црква слави Светог Николу Чудотворца, једног од највећих хришћанских светитеља, заштитника путника, морепловаца, рибара и сплавара.
Свети Никола је слава непромјенљивог датума – 6. децембра по старом, односно 19. децембра по новом календару, на дан када је 343. године тај светитељ преминуо.
Слави се и 22. маја, у знак сећања на дан када су његове мошти 1096. године пренесене из Мира у Ликији у тада православни Бари, у Италији, и положене у Цркву Светог Јована Претече, која је убрзо постала стециште ходочасника.
Три године потом грађани Барија су у част Светом Николи подигли велелепну цркву.
Свети Никола, архиепископ мирликијски, слави се у цијелом хришћанском свијету. Празнује се као дјечји празник у земљама западне Европе јер тада дјеца, ако су била послушна, добијају поклоне.
Свети Никола пада у вријеме божићног поста, па вјерници припремају искључиво рибу и другу посну храну.
Ширио вјеру, правду и милосрђе
Свети Никола је рођен у граду Патара у области Ликија у Малој Азији, од родитеља Теофана и Ноне, у вријеме римског цара Валеријана.
Још као дијете Никола је показивао необичне душевне дарове. Када је одрастао и изучио школе, желио је да ступи у свештенички чин, па га је његов стриц, архиепископ, „произвео“ за свештеника града Мира.
Свој духовни живот почео је у манастиру Нови Сион, гдје се и замонашио. Послије смрти родитеља, сву наслијеђену имовину раздијелио је сиромашнима.
Према предању, вођен чудесним гласом кренуо је у народ да шири вјеру, правду и милосрђе и већ је својом појавом доносио утјеху, мир и добру вољу.
Дјеца остављају ципеле и очекују дар
У народу се вјерује да Свети Никола, ноћ уочи празника, обилази добру дјецу и дијели поклоне. И данас многи малишани чисте своје ципеле и стављају их у прозоре, очекујући дар од свеца.
У неким крајевима одржао се обичај даривања дјеце на данашњи празник јер је Свети Никола и њихов заштитник.
Према традицији, данас никако не ваља прати веш, чистити кућу и радити било какве кућне послове.