Данас је Свети Василије Острошки: Чудо православља, Острог место ходочашћа свих вероисповести

Српска православна црква данас прославља Светог Василија Острошког, празник посвећен великом чудотворцу и исцелитељу.

Мошти овог светитеља се чувају у манастиру Острог које је место ходочашћа и за вернике других религија, а поштовање светитеља раширен је не само у Србији и Црној Гори већ и на целом Балкану.

Рођен је 1610. као Стојан Јовановић у селу Мркоњићи код Требиња у Херцеговини, од мајке Анастасије и оца Петра Јовановића.

У страху од данка у крви, родитељи су Стојана већ у дванаестој години послали у манастир Завалу у коме је тада игумановао његов стриц, игуман Серафим.

Службовао је у многим градовима, од Мостара, преко Херцег Новог и Пљеваља, Мораче, до Огоношта и Бјелопавлића. Када је одрастао отишао је у требињски манастир Успенија Пресвете Богородице где се и замонашио.

Као монах убрзо се прочуо због свог подвижничког живота, а касније је изабран и посвећен за епископа захумског и скендеријског.

Као архијереј живео је у манастиру Тврдошу и одатле утврђивао у православљу своје вернике, чувајући их од турских свирепости и латинског лукавства. Када су Турци разорили Тврдош, Василије се преселио у манастир Острог где је наставио свој подвижнички живот.

У Требињу, када помену светог Василија Острошког нагласе и Тврдошки. Тврдош је после Острога најпосјећенији манастир у СПЦ.

Чуда Светог Василија

Постоје писмена сведочења да су молитве упућене овом свецу услишене – свако коме је овај светац помогао, приликом следеће посете манастиру записује читаву причу и оставља у Горњем манастиру, а монаси их сакупљају и претварају у књигу.

Бројне легенде сведоче о његовој милости, а једна од њих је и прича да је са врха Горњег манастира давно испала беба из колевке.

Наиме, мајка је на бедему оставила колевку са бебом која се преврнула и пала са висине од преко 70 метара.

Она је чудом пронађена жива и здрава у подножју планине.

Они који не верују у ово причу, ипак, се замисле када чују да је пожар који је избио на планини Острошка греда поштедео оба манастира и оближње капеле.
Неексплодирана граната

Такође, постоји и легенда да је за време Другог светског рата изнад Горњег манастира Острог пала бомба која никада није ни експлодирала.

У фебруару 1942. године, за време бомбардовања манастира Острога, једна граната из немачког брдског топа ударила је у камени зид изнад Горњег манастира, и разбила врата на црквици Часног Крста, али, за чудо, том приликом није експлодира.

Граната се од пада разбила на два дела, упаљач је пао на једну, а барутно пуњење на другу страну црквеног каменог пода. Стручним испитивањем касније је утврђено да је граната била сасвим исправна и као таква требала је да експлодира. Очигледно је свима да Светитељ то није допустио, јер би тиме била нанета велика штета светој цркви и његовој испосници. Ова граната се и данас чува цела у Горњем манастиру.

С обзиром на велики број људи који обилази ову светињу, посетиоци храма остају да преноће ту како би ујутру могли да присуствују светој литургији.

Верници спавају напољу или у конацима.

У манастир долазе људи и других вероисповести, међу којима има и муслимана који пред његовим моштима траже спас и исцељење од тешких болести и мука које су их задесиле.

Светитељ је преминуо је 1671. године, а његове чудотворне мошти и његов гроб чувају се до данашњег дана у Острогу. У њихову моћ исцелења и утехе верују подједнако и хришћани и муслимани.

Из стене поред које је преминуо, касније је израсла једна винова лоза, иако у стени нема ни мало земље.

Крај кивота Светитељевог узносе се молитве и на нашем и на страним језицима. Многи доносе децу да крсте баш испред моштију Свечевих, и многи називају децу именом Василијевим, а многи ту склапају брак, или се исповедају и причешћују, или траже да им се читају молитве за здравље, за исцељење, за спасење.

Свети Василије је заштитни знак и манастира и уопште Херцеговине послије Светог Саве где је његова дедовина.
Тројичин сабор и ходочашће до манастира – пешке

У Острогу се сваке године Тројичин велики народни сабор.

За Ђурђевдан са Сокоца је на поклоничко путовање до манастира Острог кренула група од 33 ходочасника, међу којима је 13 девојака, која би требало да су стигли синоћ у Острог, након пређених 230 километара.

Председник соколачког Удружења „Свети Василије Острошки“ Милан Маричић подсетио је да је ово 15. ходочашће и поклоњење моштима Светог Василија верника са Романије, а традиција је почела још 2009. године када су до манастира Острог кренула тројица младих Сокочана.

Прошле године извађене су мошти мајке епископа захумског Светог Василија Праведне Ане – Анастасије. Оне су у манастиру у Мркоњићима.

Светитељу у част подигнуте су и бројне цркве задужбине.

У Београду, у цркви цара Константина и царице Јелене на Вождовцу, чува се омофор Светог Василија.

Слави се и као крсна слава.

По народном обичајном календару, данас се не раде тешки послови, али ваља да се очисти кућа, како би, верује се, читаве године у дому владали хармонија и мир.