Данас је Преображење: Откривање славе Христове, дан када се мења вода и гора

Српска православна црква и њени верници данас обележавају Преображење Исуса Христа, празник посвећен сећању на догађај Христовог преображења на гори Тавор када он најављује своје касније страдање и славу, Васкрсење.

Увек пада за време Госпојинског поста и спада у 12 великих Христових празника.

Како би пред своје страдање апостолима на видљив и опитан начин открио своју Божанску силу и славу, Христос је на високу Таворску гору повео Апостоле Петра, Јакова и Јована и пред њима се преобразио показавши им своју Божанску славу и силу.

Он није повео све апостоле, већ само тројицу најљубљенијих, зато што је знао да ће Га Јуда издати, те зато није био достојан да види Божанску славу Христову, а опет није хтео да га остави самог под гором да не би касније тиме правдао своје издајство.

Према еванђелским сведочанствима у тренутку Преображења Спаситељево лице засијало је као сунце, а хаљине Његове постадоше беле као светлост. Такође Јеванђеље сведочи о јављању старозаветних пророка Мојсеја и Илије приликом Христовог Преображења.

Преображење Господње је у православљу познато и као летње Богојављење, јер су се и тада, како пише у Јеванђељу, отворила небеса и зачуо глас Бога Оца – „Ово је Син мој љубезни… њега послушајте“.

Исус, који се преобразио на Гори у присуству Мојсија и пророка Илије, најавио је небеску снагу нове вере и своју улогу Цара над царевима која надилази старозаветне законе и пророке.

На иконама Преображења, које се налазе на сваком иконостасу православних храмова, слика се Господ Исус Христос на Гори окружен светлошћу, са Илијом, Мојсијем и тројицом апостола који уплашени леже на земљи.

Преображење се слави се на Истоку од VII века. Западна црква унела га је у свој календар тек 1457. године, и то у славу победе хришћанске војске над Турцима код Београда. Наиме, Јанош Хуњади, код нас звани Сибињанин Јанко, мађарски великаш, заједно са фрањевцем Иваном Капистраном спречио је са војском продор Турака на север. Обојица су кратко након победе умрли, први у Земуну, а други у Илоку.

Данас се на крају Свете Литургије освештава грожђе. У црквеним богослужењима празнује се седам дана, током којих се певају песме посвећене овом јеванђелском догађају.

Преображење на врху Свете Горе

Планински масив Атос, висок 2033 метра доминира целом Светом Гором и представља изазов за многобројне ходочаснике.

Од обале мора па до врха има више од 15 километара непрекидног тешког успона врлетним планинским стазама.

На самом врху на површини од једва неколико стотина квадратних метара налази се велики метални крст и капела Преображења. У капели нема монаха који ту стално бораве, али уз мало среће на врху Атоса може се доживети Света Литургија јер су посете јеромонаха ходочасника веома честе.

Патријарх у Крки

Патријарх Порфирије служиће Свету литургију у манастиру Крка у Хрватској.

Епархија далматинска позвала је вернике да у манастиру Крка свечано и молитвено прославе празник Преображења Господњег.
Народна веровања и обичаји

Према народном веровању, на тај дан се лист преображава у гори и камен у води, па се каже – преображава се и вода и гора.

Лишће почиње да жути и опада, а вода постаје хладнија. Такође, сматра се да је то последњи пут када треба да се купа у рекама јер се за Преображење везује и смена годишњих доба. Онај ко то не поштује, ујешће га змија или ће се прехладити.

Према старом веровању, на овај празник не треба спавати ни плакати, јер тако привлачимо непријатна осећања током године.

Исто тако, девојке и жене тај дан треба да започну неки посао како би им у наредном периоду све ишло од руке.

Постоји обичај да у поноћ треба погледати у небо и помолити се за здравље и благостање.

Али оно што обавезно треба учинити јесте да први пут пробате грожђе.