Дан сјећања на жртве Холокауста: Србија не заборавља стравичне злочине над својим народом у НДХ

У Србији се данас обиљежава национални Дан сјећања на жртве Холокауста и геноцида над Србима, Ромима и Јеврејима за вријеме Другог свјетског рата.

Дан сјећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом свјетском рату, је државни празник у Србији, који се обиљежава сваке године 22. априла и који је посвећен сјећању углавном на Србе, али и Рома и Јевреје, и страдале у масовним злочинима током Другог свјетског рата у Независној Држави Хрватској и у окупираној Југославији. 

Дан сјећања на жртве геноцида обиљежава се у спомен на 22. април 1945. године кад је дошло до пробоја групе заточеника усташког логора смрти у Јасеновцу-Доња Градина у тзв. Независној Држави Хрватској.

Систем концентрационих логора „Јасеновац” представља једно од највећих стратишта у Другом свјетском рату.

Од 1941. до 1945. године у том логору убијено је стотине хиљада цивила, највећим дијелом Срба, као и Јевреја и Рома укључујући и десетине хиљада дјеце (логор у Јастребарском). Осим логора смрти у Јасеновцу-Доња Градина, систем концентрационих логора обухватао је више локалитета на територији данашње Републике Хрватске и Босне и Херцеговине. 

Све страхоте највећег мучилишта у Другом свјетском рату стале су у неколико реченица аутора књиге „Јасеновац балкански Аушвиц“, израелског историчара Гидеона Грајфа:

„Уз поклич “За дом спремни“, усташе су своје жртве, пре свих Србе, давиле у Сави, тровале цијанидом, топиле у сапун, убијале чекићем, маљем, вешале их, цупале им гркљане, одсецале тестисе, вадиле им делове утробе, убијале труднице струјом… Дечје главе разбијали су о зидове. За све ове методе свирепог убијања које су примењивале усташе у Јасеновцу постоје докази. Логори у којима су деца изгладњивана до смрти типичан су усташки изум, који потврдује најмонструознији, непоновљив злочин“ истакао је Грајф.

Нажалост, захваљујући комунистичком режиму, који није дозволио да се изврши детаљана реконструкција злочина у јасеновачком паклу, још увијек није оформљена јединствена читуља са егзактним бројем убијених. Међутим, у историографији фигурира број од око 700 000 убијених људи, од чега су у убједљиво највећем броју били Срби, без обзира на пол и старост.

Најзлогласнији нацистички логор на територији окупиране Србије био је нацистички концентрациони логор на Старом Сајмишту у Београду, чији су заточеници, углавном Срби, Јевреји и Роми, масовно убијани од 1941. до 1944. године.