Подсјетимо, злочиначко бомбардовање Југославије је трајало 78 дана и за то вријеме је, према процјени Владе Србије, убијено најмање 2 500 људи. Недавно објављени званични подаци Министарства одбране Србије говоре и о 1 008 убијених војника и полицајаца. Рањено је и повријеђено преко 12 000 људи
Прије тачно двије деценије, 2. јуна 2000. године, главна тужитељка Хашког трибунала Карла Дел Понте, изјавила је у Савјету безбједности да нема основа за покретање истраге о евентуалним злочинима НАТО-а током бомбардовања Југославије.
Поред крајње дискутабилних оптужница које је Тужилаштво подизало, таргетирајући доминантно српско политичко и војнокомандно руководство, однос према бестијалном терору НАТО-а над једном сувереном и међународно признатом државом, представља правни скандал своје врсте, али и изразито опасан преседан.
Подсјетимо, злочиначко бомбардовање Југославије је трајало 78 дана и за то вријеме је, према процјени Владе Србије, убијено најмање 2 500 људи. Недавно објављени званични подаци Министарства одбране Србије говоре и о 1 008 убијених војника и полицајаца. Рањено је и повријеђено преко 12 000 људи. Држава је претрпјела огромна разарања. Укупна материјална штета износила је око 100 милијарди долара.
Неколико година касније, у својој аутобиографској књизи „Лов, ја и ратни злочинци“, Карла дел Понте је признала да није задовољна изреченом одлуком Комисије коју је формирало Тужилаштво са циљем да пронађе одговор на питање да ли се убијање цивила и бомбардовање цивилних објеката од стране НАТО алијансе може квалификовати као злочин по Међународном хуманитарном праву.
Дел Понтеова је изјавила како су, при формирању предмета и касније у истрази, НАТО и њене чланице, очигледно, крили информације о избору циљева, као и потраживану документацију.
Саопштила је и то да је имала, у једном тренутку, и симпатије према Милошевићу приликом његовог испитивања првог човјека НАТО-а у Европи Веслија Кларка, који је присуствовао суђењу у статусу свједока. Наравно, судија Ричард Меј, убрзо је прекинуо Милошевића и забранио му даље испитивање, због чега је, наводно, била разочарана.
Међу жртвама злочиначке НАТО агресије, посебну пажњу буди и стравичан број од 89 убијене дјеце. Упркос чињеници да је свако убиство прецизно документовано, са фотографијама из породичних албума, фотографијама лешева и обдукционим налазима, нико из међународне заједнице није преузео одговорност за њихову прерану, насилну смрт. Штавише, посматрани су као колатерална штета.
Када је у питању Црна Гора, десетак сручених пројектила на лимски мост у варошици Мурино усмртило је троје ученика Основне школе „Петар Дедовић“ – двије дјевојчице: Оливеру Максимовић и Јулијану Брудар; али и једног дјечака: Мирослава Кнежевића.
Уврежено мишљење правне струке квалификује НАТО бомбардовање као агресију која је прекршила норме међународног права – чинећи ратни злочин, злочин против човјечности и злочин против мира. Употреба касетних бомби, осиромашеног уранијума, гађање хемијских постројења и слично, довели су у питање саму природу међунородног права и легитимисали насиље као начелну норму.
Актуелни режим у Подгорици није се либио да постане члница НАТО-а, без консултовања грађана и упркос свему.