ДАЧИЋ: Бестидно је и бесплодно плашење црногорског народа српским хегемонизмом

Поводом бестијалних напада на Србију и мене лично од стране црногорског Министарства спољних послова, желим да веома јасно поручим: Бестидно је и бесплодно плашење црногорског народа српским хегемонизмом! На жалост, нисам ја ово изговорио, већ председник Мило Ђукановић, 1989. године када је долазио на власт.

Овако први потпредседник владе и шеф дипломатије Ивица Дачић, за „Новости“ коментарише наводе црногорског Министарства вањских послова да се „користећи реторику Милошевићевог портпарола меша у унутрашње ствари Црне Горе.

– Што се тиче њихових оптужби на моју, како кажу, ратну прошлост, Милошевића и братоубилачког рата деведесетих, подсетићу их ако су заборавили, пре него што сам се ја појавио у високој политици они и њихове вође су већ били код Цавтата и Дубровника, они су на таласу Милошевићеве антибирократске револуције дошли на власт у Црној Гори говорећи тада да је Милошевић нешто најбоље што се могло десити Југославији и да су поносни што могу бити раме уз раме са њим у тим историјским тренуцима, њихова Народна скупштина је изгласала да даје пуну подршку ЈНА, њихове вође су тада изјављивале да ће добити наметнути рат са усташама који врше геноцид над српским народом и да ће променити границе са Хрватском, као и да је поход на Дубровник сврсисходан и да је свако супротно становиште издајничко, њихове вође су грмеле да се Косово мора бранити свим средствима, као и да се поносе црногорском државношћу и српским пореклом – наводи Дачић.

Све је ово како тврди, било пре него што се уопште и појавио у високој политици и оцењује да је „велика лаж да се Србија меша у унутрашње ствари Црне Горе“:

– Напротив, Србија се стално јавно залаже за дијалог, мир и стабилност у Црној Гори, забринута за положај српског народа и СПЦ у Црној Гори, што је наше легитимно право по свим међународним конвенцијама. Подсетићу да Срба у Црној Гори има више од 28 одсто и да је више од 70 одсто православних хришћана. Уосталом, то је у случају Србије један од услова и за улазак у ЕУ, па тако Хрватска, на пример, стално поставља питање, чак и ултимативно, положаја Хрвата у Србији, којих има 0,8 одсто. Па како то није мешање у унутрашње ствари Србије, а кад Србија постави питање положаја Срба у Црној Гори, онда је то, како кажу, брутално мешање.

Дачић подсећа да је Србија изразила забринутост за ситуацију у Црној Гори насталој после усвајања Закона о слободи вероисповести, који је донет супротно препорукама Венецијанске комисије, најавама отимања имовине СПЦ и хапшењем владике Јоаникија и других свештеника.

– Сматрамо да се само дијалогом отворена питања морају решавати, све друго може само изазивати први пут у историји сукобе између братског црногорског и српског народа. Исто тако, ако су им сви грађани равноправни, како то да иако Срба има више од 28 одсто нема готово ниједног Србина у органима власти, за разлику од Србије где су руководеће структуре препуне људима пореклом из Црне Горе. И на крају, безобразно је да Србију Црна Гора оптужује за мешање у унутрашње ствари а Црна Гора се брутално умешала у унутрашње ствари Србије и нарушила њен територијални интегритет признајући Косово, гласајући у УНЕСКО да Пећка патријаршија и Дечани постану косовска културна баштина – наводи шеф српске дипломатије, питајући се шта би на то рекао краљ Никола који је 1913. године на Цетињу рекао да су храбре војске две српске краљевине братским загрљајем на Пљевљима, код Сјенице и на Ђаковици, објавиле целом свету да је српство на југоисточном Балкану ослобођено.

Дачић подсећа да су тада у састав Црне Горе ушли и Пећ, Ђаковица, Исток и Дечани и закључује:

– Поручујем црногорским властима, лако ћете ви са мном, ја сам Србин из јужне Србије и да сам се ја питао никад са вама не бих ни правио заједничку државу, али питао се унук краља Николе, рођен на Цетињу, полуцрногорац, Александар Карађорђевић. Лако ћете ви са мном, гледајте шта ћете са својим народом, својим грађанима и својом црквом. Србија је заинтересована само за мир, никаква хегемонија над вама нас не интересује, али дошао је крај и ваше хегемоније у Београду.