ЧВОРОВИЋ: Епархија за Србе у Северној Македонији

Српска патријаршија у будућим преговорима о коначном статусу аутокефалне Македонске православне цркве – Охридске архиепископије требало би да добије најмање једну епархију за Србе, односно своје вернике у Северној Македонији

Уз то, два или три средњовековна манастира на тлу данашње Северне Македоније требало би да добију статус „ставропигијалних“. То значи да би били изузети из епархија МПЦ, на чијем простору се налазе, а њима би управљао директно – српски патријарх.

Овакву преговарачку платформу Српске патријаршије заступа професор Правног факултета у Крагујевцу Зоран Чворовић, уочи дијалога који ће двојица црквених поглавара – патријарх Порфирије и архиепископ Стефан, заједно са синодима СПЦ и МПЦ, отворити на тему нерешених административних питања, који ће претходити формалном проглашењу аутокефалности православне цркве у Македонији.

Још од прве најаве да ће из београдске патријаршије кренути глас о признавању МПЦ, незванично се говори и о потреби да се заштите интереси Срба и верника СПЦ, и то кроз неки вид будућег присуства СПЦ на територији јужног суседа. Оснивање епархије СПЦ у Северној Македонији, како објашњавају познаваоци црквеног права и међуцрквених односа, не би био никакав преседан или нетипичан уступак.

На исти начин, СПЦ је присутна у Румунији, где постоји њена Епархија темишварска, иако Румунска православна црква има пуну самосталност. Такође, и патријаршија из Букурешта у Србији има своју епископију „Дакија феликс“, чије је административно седиште у Вршцу. СПЦ је, у нешто другачијој форми, присутна и на подручју Руске православне цркве, будући да у Москви делује Подворје СПЦ, које чини целину са Храмом Светих апостола Петра и Павла, у коме се редовно одржавају богослужења. Идентично Подворје Московска патријаршија има у Београду, на Ташмајдану.

– Оснивањем епархије СПЦ у Македонији Срби из ове државе добили би могућност да верске потребе задовољавају у матичној цркви. То би пуно значило на пољу њихове духовности, али и културе и просвете. Македонска црква тиме би изразила захвалност СПЦ на благонаклоном ставу и прихватању њихове самосталности – каже саговорник „Новости“ из СПЦ.

Срби из Северне Македоније унапред се радују оваквом следу догађаја, али и опомињу да је крајње време да у пуној мери остваре права која им припадају.
Председник Демократске партије Срба и посланик у Собрању Иван Стоилковић истиче да је Српска црква, проглашавајући аутокефалност МПЦ без икаквих услова, посебно по питању имена, показала да се ни на који начин не убраја у уништитеље македонског народа и државе, већ напротив.

– Решавање раскола представља добар, темељни залог за будућност и односе између два народа и две државе. Зато српски народ у Северној Македонији очекује да ће проблем слободе вероисповести, који је држава до сада игнорисала, као и очувања српског црквеног и културно-историјског наслеђа, бити решени на одговарајући начин – каже Стоилковић.

ПИТАЊА ИНТЕГРАЦИЈА И ВЕРНИКА

 

Незаобилазна тема будућих разговора између СПЦ и МПЦ биће и начин интеграције Православне охридске архиепископије, која је под архиепископом Јованом (Вранишковским) уз небројене муке од 2005. године деловала по окриљем СПЦ, као једина канонска православна црква у Македонији. То ће подразумевати укључивање њених епархија, владика и клира у нову аутокефалну цркву, уз посебну бригу за вернике, који су током две деценије често били на мети прогона и дискриминације.

 

Извор: Новости