Пивљанин Сава Голубовић, познатији по надимку Бат, био је добар ученик, али никада најбољи у разреду. У 71. години постао је најбољи на тесту из црногорског језика, који је полагао како би добио црногорско држављанство, преносе Вијести.

Голубовић за прича да су му родитељи из Пиве, да су 1946. доселили у Војводину као колонисти, што је била судбина и многих других породица.

„Рођен сам у бачком Добром Пољу, првом правом црногорском селу, дурмиторском срезу за Шавник, Жабљак и Пиву. Иако сам све личне карте извадио у Црној Гори, где живим од 1968. године, нисам могао стећи држављанство. Администрација ме је годинама терала да вадим разне папире одавде и из Војводине, и да доказујем да сам Црногорац. Донесем све што траже, они опет нешто ново измисле. Последњи папир који су ми тражили је диплома о положеном црногорском језику. Одлучио се и на то. Уплатио сам таксу од 50 евра и појавио се пред професорицом која је причала екавицом. Одмах сам по говору знао да је из Војводине. Испоставило се да је из Футога. Била су 42 кандидата – Руси, Украјинци, Њемци, Аустријанци, Мађари, Македонци и ја међу њима. Професорица ми је рекла да фантастично причам црногорски језик. Нашалио сам се и рекао да је то вероватно због тога што тим језиком причам од како сам се родио. Сви смо тога дана положили. Неко са двојком, неко са тројком, а ја сам био ван конкуренције – добио сам чисту петицу. Био сам добар ђак, али никада најбољи. Е сада сам најбољи. Таквог мајка није рађала“, каже Бат, који је добио надимак по карактеристичном изразу за дурмиторско-пивски крај – батљив – срећне руке.

Истиче да приликом полагања није имао трему и да је Рускиње које су се интересовале да ли има питања из граматике, храбрио да ће и оне успешно положити.

„Питале су ме неке Рускиње је ли било тешко, питају ли акузатив, генитив, има ли питања из граматике. Храбрио сам их и рекао им да не морају да брину и положише и оне. Сада када имам овај папир могу да идем свуда по Црној Гори, јер ме сада сви разумију – и они позитивни и они негативни. Диплому сам уоквирио и штета што на њој не стоји та петица. Ето, ја сам први дипломирани пивски Црногорац“, кроз осмех каже Бат.

Прича да је Средњу угоститељску школу завршио 20. маја 1968. године, да би 1. јуна почео да ради у хотелу „Галеб“ у Улцињу. Након четири године рада по улцињским хотелима, отишао је да служи Југословенску народну армију у Београду, и у Дому војске на Карабурми 15 месеци био угоститељ. За то вријеме, како истиче, пет пута је служио маршала Јосипа Броза Тита. Након војске, петнаестак година је радио у Плужинама, да би затим отишао да види свет.

„Лутао сам свуда. Био сам у Либији, Сирији, Ираку, Ирану, обишао земље северне Африке. Триполи је био лепши од Париза, а данас је уништен. Из Африке сам отишао за Шпанију, Португалију, Белгију, Француску, Швајцарску, Немачку. Тамо сам радио као кувар јер сам у ЈНА положио за инструктора куварства. Вратио сам се у јуну 1986. године. Још смо тада били најлепша земља свих времена – европска заједница у малом. Али уништише је, како они са ‘запада’, тако и ови одавде. Свако је тражио начин да дође до неког плена. Само је народ страдао“.

Поново је наставио да ради у Плужинама, затим отишао у Даниловград, а сада води Клуб Пивљана у Подгорици.

„Када су отишли комунисти и почеле да се стварају нове партије, одмах сам се приклонио либералима, јер сам био за Црну Гору од првог момента. Желио сам да имамо своју државу, своју кућу. Сада када сам добио ову диплому о црногорском језику, надам се да ћу коначно добити документа и бити држављанин државе за коју сам се борио. Можда онда успем и остварити право на пензију и здравствено осигурање“.