Чудесно искуство из Хиландара: Овде је све надреално и чује се Божји глас

© Фото : Спутњику уступила Задужбина Хиландара

Очекивао сам да ће бити као у сваком манастиру, да игуман буде строг. Али тај сусрет је био невероватан, чудесан. Свестран је и благ, може да прича на све теме, а опет, више је него духован човек. Очарао ме је тај мир, тишина, само се чује молитва, глас молитве. Све је било надљудско и надземаљски. У Хиландару као да се све време чује Божји глас.

Овако за Спутњик говори Немања Рајачић , ученик Земунске гимназије, један од победника наградног литерарног конкурса Хиландара:

„Када сам први пут био са породицом на мору, ту близу полуострва, када сам од мајке чуо шта је Света Гора, од тог момента хтео сам да је посетим, да видим шта је то. О томе сам писао“.

Наградни литерарни конкурс талентованих ученика српских гимназија, Земунске, Математичке, а од ове године и Смедеревске, почео је 2020. године..

Поново је игуман Методије задао две теме, „ Шта очекујем од Хиландара “ и „Свети Сава као светогорски монах и хиландарски оснивач, да ли је успео у својој мисији? Да ли његово дело живи данас?

На другу тему, и када о њој нису писали, одговорили су сви. Поново су настали предивни, духовно инспирисани текстови, аутора чије размишљање у данашњем времену и изазовима, изненађује.

„Заправо сам писао о својим очекивањима која су била велика, а више су се него испунила. И даље сам помало у чуду што сам написао такав рад, што је баш он прошао, нисам баш човек писане речи, планирам да студирам правне науке“, каже нам матурант Рајачић.

Ипак, открива и важњу чињеницу, у његовој породици је пуно емоција према Хиландару, зато што је Немања од чувених Рајачића из Лике који су дали митрополита карловачкг и потоњег патријарха српског, Јосифа Рајачића.

На овом конкурсу комисија бира по 12 радова из сваке школе, а аутори три победничка са професорима путују у Грчку. Дечаци улазе на Свету Гору , проводе две ноћи у Хиландару, а девојчице имају занимљиве садржаје, програме у околини. Главна је, кажу, крстарење југозападном обалом Свете Горе Атонске и посета хиландарском метоху Каково.

Сузе радоснице у манастиру Свете Лидије

Анђела Гавриловић , ученица трећег разреда Математичке гимназије, писала је о томе како у суштини од места не можемо ништа да очекујемо, да треба да очекујемо од себе, да себе можемо упознати на месту које вековима чува праву истину о нашем бићу и свету.

„Гледале смо 3Д филм о више манастира који је био заиста предиван, дочарао нам је Свету Гору максимално, он и јесте направљен првенствено за жене, зато што не можемо да одемо тамо. Крстарење ми је дефинитивно један од најјачих утисака. Тако смо могле највише да се приближимо Светој Гори и Хиландару, али то нам и јесте било довољно“, каже Анђела.

Додаје да су девојчице имале прилику да се, заједно са дечацима, сусретну са игуманом Методијем, да разговарју с њим:

„Схаватила сам да су сви апсолутно очарани његовом добротом и снагом, али на женски део екскурзије много је више утицала једна монахиња из манастира Свете Лидије , игуманија. Прича српски, онако делимично, тај манастир је велики пријатељ Србије. Јако је занимљив, монахиње се баве хуманитарним радом. Имају штампарију која штампа већину књига из Хиландара. Имају и свој радио који је доста слушан у тој области. Игуманија је предивна, зрачи добротом. Биле смо све опчињене, нисмо желеле да одемо“, прича нам Анђела и додаје:

„Једна од монахиња је певала на српском, тако течно, иако она не говори српски. Тако да смо се тада опет расплакале. Све је било јако емотивно, заиста смо пожелеле да останемо“.

Хиландарска кандила као светионик

Наградни конкурс, који је овим младим људима дао нова сазнања и предивна сећања, део је манастирског подухвата „ Хиландарски светионик “. То је духовни и стваралачи сусрет Хиландара и младих кроз више програма. Симбол су му хиландарска кандила , која као светионици, непрекидно, више од осам векова, осветљавају духовни пут ка луци спасења.

Хиландарски светионик своју мисију спроводи кроз разне активности, званичну сарадњу са образовним институцијама , наградне конкурсе, поклоничка путовања, кампове. Хиландар од овог лета има свој камп у Сијаринској бањи , а планирана је и изградња на Златибору.

У Задужбини хиландара у Београду истичу да је пројекат постављен у најширем могућем смислу, бројне су активности Светионика, посебно образовне, ту су радионице, изложбе, предавања , а подршка талентованој деци и младима, као и онима који су, из било ког разлога, угрожени у време одрастања, се подразумева.

Деца су пуно добила од манастира, али добила је и Света српска Царска Лавра . Радови деце за оне који молитвом чувају светионик које гори осам векова били су велико изненађење, али и инспирација. По идеји из текста ученице Ане Милановић из Земунске гимназије настао је „ Монашки хлеб “, хуманитарни пројекат за помоћ болесној деци.

Светионик у Смедеревској гимназији

Хиландар и деца створили су посебне везе. Не иду само млади на Свету Гору. Братија редовно посећује Земунску и Математичку гимназију, која ће ускоро добити и Хиландарску собу.

Хиландарски светионик светли за будућност нових генерација од прошле године и у Смедеревској гимназији у којој су пресрећни због сарадње до које је дошло на занимљив начин, онако како је и требало, објашњава нам наставница српског језика и књижевности Маријана Николић .

„Мој супруг је био на челу групе ватрогасаца која је гасила пожар у Хиландару, а онда је направио радну групу у Сектору за ванредне ситуације, они сваке године врше обуку монаха и искушеника, јер манастир има и своју ватрогасну групу. Пренео је игуману да је Смедеревска гимназија спемна на сарадњу. То је било довољно, игуман Методије нам је одмах дошао у госте“.

Светли и на Косову и Метхији

Наставницу Николић затекли смо на Косову и Метојији, у Лепосавићу , кога ових дана греје Хиландарски светионик. Организовао је Фестивал српских традиционалних песама и игара „Извор“, преко свог Добротворно-образовног удружења „Теофил 1198“, које делује из Чачка.

„Полазници радионица су ђаци основних и средњих школа из Лепосавића, као и ученици из Београда, Земуна, Чачка и Штрпца. Деца се упознају са српском традицијом кроз песму, игру и обилазак манастира на Косову и Метохији. Похађају музичку и фолклорну радионицу, уче традиционалне српске песме и плесове“.

Наставница Николић додаје да су деца из Смедеревске гимназије одушевљена, дошли су са хором. Већина је први пут на Косову и Метохији. Своје утиске тренутно Спутњику не могу пренесу, заузети су, уче да свирају традиционални српски инструмент, кавал . Хиландарски светионик подстакао је љјубав према коренима.