Црногорски Предлог резолуције о Јасеновцу

Скупштинска већина у Црној Гори предала је јуче парламенту Предлог резолуције о Јасеновцу, јавила је РТЦГ позивајући се на изјаву председника Скупштине Црне Горе Андрије Мандића.

Подгорички медији пренели су да су Предлог резолуције потписали сви посланици владајућих партија осим представника албанских партија у владајућој коалицији.

Подгорички портал „Вијести“ интегрално је синоћ пренео текст овог предлога:
„Полазећи од највиших вриједности уставног поретка и опште прихваћених правила међународног права;

Увјерени да су знање и свијест грађана о масовним страдањима предуслов за борбу демократског свијета против тоталитарних идеја и сличних пројеката, прогона на етничкој или вјерској основи као и кршења људских права;

Имајући у виду да је према непобитним доказима, основан концентрациони логор смрти у Јасеновцу, у ком су у периоду од 1941 – 1945. године мучени и убијани Срби, Јевреји, Роми, Хрвати као и други народи;

Јединствени у осуди свих злочина на тлу наше државе и бивше Југославије, у изражавању пијетета према свим жртвама тих злочина, као и у саосјећању са патњама њихових породица;

Потврђујући принципијелан став заснован на домаћем и међународном праву, да одговорност може бити искључиво индивидуална, као и да ниједан народ не може бити означен као геноцидан или злочиначки;

Снажно опредијељени да учинимо све како се трагична страдања људи етничких, вјерских и других група никад и нигђе више не би поновила;

На основу члана 82 став 1 тачка 3 и члана 91 став 1 Устава Црне Горе, Скупштина Црне Горе доноси:

Резолуцију о геноциду у Јасеновцу

С дубоким саосјећањем према жртвама геноцида у Јасеновцу током 1941-1945. године, уважавајући да ће 2025. године бити 80. годишњица од овог ужасног злочина, а препознајући да је 22. априла 1945. године логор смрти Јасеновац био расформиран и на тај дан последњи преостали затвореници убијени, Скупштина Црне Горе је вођена повељом Уједињених нација, Универзалном декларацијом о људским правима и Kонвенцијом о спречавању и кажњавању злочина геноцида, одлучује да посвети посебну пажњу комеморацији и осуди злочине почињене у том логору смрти;

Свјесни историјске важности Јасеновца као мјеста гђе су у животе изгубили невини људи, Скупштина Црне Горе одлучује да 22. април буде званично признат као Дан сјећања на геноцид у Јасеновцу, који ће се обиљежити сваке године.

Скупштина Црне Горе осуђује свако порицање геноцида у Јасеновцу и позива на очување сјећања на те трагичне догађаје кроз образовне програме и активности које ће спријечити било какав облик ревизионизма.

Kроз усвајање ове резолуције Скупштина Црне Горе обавезује се да активно доприноси очувању сјећања на жртве геноцида у Јасеновцу, промовише толеранцију, разумијевање и борбу против свих облика мржње и дискриминације.

Подстиче се обиљежавање 22. априла као дана сјећања на жртве геноцида у Јасеновцу, који је почињен током 1941 – 1945. године, и Скупштина ће сваке године слати делегацију која ће учествовати у програмима комеморације.

Скупштина Црне Горе охрабрује државне организације на свим нивоима, предсједника Црне Горе, цивилно друштво, укључујући и невладине организације, академске институције и друге релевантне стране, да обиљежавају 22. април, укључујући организацију посебних догађаја и активности у сјећању на жртве геноцида у Јасеновцу, који је почињен у периоду током 1941- 1945. године“.

На најаву Мандића да ће Скупштини Црне Горе бити предложена резолуција о геноциду у Јасеновцу, протестном нотом је реаговала Хрватска која је упозорила званичну Подгорицу да би „усвајање те резолуције могло да заустави њен европски пут и угрози билатералне односе двеју држава“.

Председник Србије Александар Вучић је прекјуче у Котору на питање новинара о резолуцији о Јасеновцу рекао да му се то чини „као добра идеја“.