Црногорска пизма или нешто друго: Да ли сукоб Милатовића и Спајића долази до тачке без повратка?

Председник Црне Горе Јаков Милатовић по други пут је у последњих пола године остао кратких рукава чекајући да се на заказаним састанцима појави његов некадашњи партијски саборац, сада премијер Милојко Спајић.

Премијер јуче није дошао на заказану седницу државног Савета безбедности, а пре пола године, почетком јула, није се појавио на састанку везаном за тешку ситуацију у коју је Црна Гора запала пошто је председник Европског савета Шарл Мишел отказао посету Подгорици а пошто је претходно у Скупштини Црне Горе усвојена Резолуција о Јасеновцу.

Председник Црне Горе тада је оптужио Спајића и парламентарну већину за „неодговорно понашање због доношења одлука које штете интересима државе и њеном европском путу“, а јуче су пале још теже речи.

Боље речено, сукоб двојице челних људи државе ескалирао је до те мере да је председник државе Јаков Милатовић рекао како је „шокиран понашањем председника Владе Милојка Спајића који се није појавио на заказаној седници Савета за одбрану и безбедност“.

Изјавом да се „овим још једном потврђује да није свако дорастао функцији коју обавља“, Милатовић се, процењују поједини саговорници РТ Балкан из Подгорице приближио тачки са које у односима ове двојице нема повратка, ако та тачка у међувремену већ није пређена.

„Kолико сам у сазнању од секретара савета, (Милојко Спајић) не јавља се на телефон и у потпуности је недоступан, тако да мислим да је ово само континуитет неодговорног понашања председника Владе према државним институцијама. То је почело неодговорним понашањем у Скупштини Црне Горе, а ево данас је кулминирало на Савету за одбрану и безбедност као најважнијој државној институцији која се тиче одбрани и безбедности у земљи“, рекао је Милатовић подвлачећи како је Спајић својим поступком „показао једно невероватно неодговорно понашање према војсци, држави, председнику Скупштине и Државе, те према грађанима“.

Убрзо је стигао одговор из кабинета председника владе у коме је, без тешких речи, помињања квалификација као што је – неодговоран, недорастао и слично, објашњено зашто председник Владе није дошао на седницу Савета за одбрану и безбедност.

Наведено је да је седница тог тела почела још 11. октобра, да су јој, без изузетка, као и раније присуствовали министар одбране и начелник Генералштаба, да је председник Владе затражио и да наставак седнице, 10. децембра буде одржан у истом формату.

Како на тај захтев Спајића није стигао одговор секретара Савета безбедности, а пошто су се из медија информисали о негативном ставу председника поводом тог захтева, закључено је да се „нису стекли услови за одржавање седнице“, па Спајић на њу није ни отишао.

Уз жаљење што председник државе одбија да обезбеди услове за рад члановима Савета, на крају је констатовано да ће влада „наставити да инсистира на поштовању Устава и пословника о раду Савета“, јер „индивидуалне интерпретације не могу бити изнад закона“.

Овог пута разлог за сукоб председника и премијера био је захтев министра одбране Драгана Краповића за смену начелника Генералштаба Војске Црне Горе, бригадног генерала Зорана Лазаревића који су подржали премијер Милојко Спајић и председник Скупштине Андрија Мандић а који је председник Милатовић одбио.

Председник је јуче чак констатовао и да је Спајићев министар Краповић „својим поступањем дисквалификовао себе од наредних позива са моје стране да присуствује седницама“ чиме је криза у односима Спајића и Милатовића добила до сада неслућене размере. У међувремену стигло је и писмо Лазаревића члановима Савета за одбрану у коме је он оптужио министра одбране за деловање које штети Војсци Црне Горе.

Милатовић је јуче, поред свега наведеног, Спајића оптужио и „да му је заиста стало до Војске не би дозволио министру одбране да незаконито преузима ингеренције Савета и онемогућава начелнику Генералштаба да врши своју функцију у пуном капацитету“.

Јуче начелник Генералштаба, пре пола године Шарл Мишел и резолуција о Сребреници, у међувремену европске интеграције, именовање 27 амбасадора, ређају се теме о којима се сукобљавају Спајић и Милатовић после разлаза фебруара ове године.

Када је недавно председник Милатовић саопштио да ће по повратку из Брисела позвати Спајића на разговор из кабинета премијера саопштили су да поздрављају сваки допринос који ће водити остварењу циља који је поставила 44. Влада Црне Горе да до 2028. постану чланица ЕУ.

„Вијести“ су тада објавиле да су „стварни мотиви изненадног потеза Милатовића да позове Спајића на дијалог, резултат оцене важних међународних адреса да сукоби њих двојице могу угрозити пут државе ка Европској унији“.

Крајем претходног месеца, када су новинари у Игалу трагом те иницијативе питали Спајића колико би измирeње несугласица премијера и председника било добро за Црну Гору, премијер је одговорио да се „са Милатовићем није ни свађао да би се мирили као и да то нема утицај на европски пут Црне Горе“.

„Председник државе Јаков Милатовић нема никакве ингеренције нити везу са европским интеграцијама и до сада je опструисао процесе приликом усвајања закона и именовања амбасадора“, рекао је Спајић.

Без већег одјека остало је тада што је Милатовићев позив на дијалог поздравио и бивши премијер Здравко Кривокапић у чијој су влади двојица лидера били министри. Кривокапић је у свом стилу оценио да је то „црногорска пизма“ коју би у корист државе и грађана требало да регулишу и смање.

„Њих двојица су као тандем феноменални, а чим их раздвојите настају проблеми. Обрадовао сам се позиву на дијалог, али су кроз пет минута одмах испољили отровне стреле. Надам се да ће да схвате једно, а то је да Милојку нема већег пријатеља од Јакова и да му сви сад, који су око њега, нијесу пријатељи колико Јаков“, рекао је Кривокапић за РТНК.

„Неко је, систематски, радио и даљи ради на разбијању њиховог јединства“, додао је бивши премијер, први после пада Мила Ђукановића, не желећи да открије на кога мисли.

Кривокапић је ипак дао неке назнаке: „Милатовић нема већег пријатеља од Спајића јер не може му већи пријатељ бити онај који је срушио 42. Владу са ДПС-ом. Ни Спајићу нијесу пријатељи коалициони партнери, као ни Милатовићу, а поготово не већина оних са којима је тренутно у савезу“, рекао је бивши председник Владе Црне Горе.

Ни сам тренутак разлаза, фебруара ове године не даје много материјала за одговор зашто је плануо сукоб.

„Давно је приметна намера председника државе да опструира рад владе и партије“, изјавили су тада из ПЕС-а који је Милатовић напустио.

„Са Спајићем сам давно, давно искрено разговарао“, рекао је у једном интервјуу Милатовић.

И док црногорска јавност месецима већа шта је разлог разлаза ове двојице, лична нетрпељивост можда, тренутак када је Милатовић као кандидат ускочио у председничку трку уместо Спајића, односи ове двојице за који дан биће на новом великом испиту.

На реду је формирање власти Подгорици где је Милатовић са својим одборницима тас на ваги, може у власт са Мандићем, Кнежевићем, Спајићем и Бечићем, а може и са ДПС-ом.

Наредних дана многа питања добиће сасвим јасне одговоре.