ЦРНОГОРСКА НАЦИОНАЛНА ЗАЈЕДНИЦА БЕОГРАДА: Положај Црногораца у Србији никад гори, ми се осјећамо као зечеви

Положај Црногораца у Србији је никад гори, поручују из Црногорске националне заједнице Београда. Подсјећају да је број Црногораца опао са 150 хиљада, колико их је било 81. године, на садасњих 37 хиљада. Узрок таквог стања је, кажу, небрига саме државе Црне Горе, а како поручују, не очекују, ни од нове власти бољи однос.

Може се, поручују из Црногорске националне заједнице Београда, дискутовати о положају Црногораца у Србији, јер он, како тврде одавно није био гори… Тамо већина, кажу, не признаје црногорску нацију.

„Узрока таквог стања има више, и субјективних, и небриге саме државе Црне Горе која није поклањала много, последњих 30 година од српског национализма положају Црногораца и уопште идентитету,“ каже Мирко Зечевић, предсједник Црногорске националне заједнице Београд.

„Ми се овдје осјећамо врло несигурно, ми поготово у Београду, немамо начин ни да се сретнемо, ни да се видимо немамо просторије, наша Амбасада је силована графитима, не можемо да уђемо тамо, ми се осјећамо као зечеви који ако неко крене да нас нападне нико се не би радовао, али никога не би интересовало“, казала је Јелена Ђуровић, потпредсједница Црногорске националне заједнице Београд.

Црногораца је у Србији 1981. било око 150 хиљада, да би тај број на попису 2011. опао на близу 37 хиљада. У националној заједници Црногораца у Београду се, кажу, питају зашто црногорски амбасадори, Управа за дијаспору и Влада ћуте на асимилацију десетина хиљада националних Црногораца у сусједној држави?

„Црногораца у Београду по попису има 9000. Шале, забаве на рачун тога да су Црногорсци опсели Врачар, гдје сам ја била одборница, да овдје има има неколико десетина Црногораца који воде БГ. То су невјероватне глупости“, сматра Ђуровић.

„Овдје је наравно више оних који се осјећају или како кажу да су Срби, и неки од њих чак организовано раде против црногорског националног културног идентитета и против оних који се боре за постојање, и афирмацију црногорског културног идентитета“, каже Зечевић.

У Црногорској националној заједници упркос свему, покушавају, кажу, да анимирају и матичну државу и Србију, како би се изборили за своја права.

Очекују, кажу, и помоћ нове власти у Црној Гори.

„С обзиром на састав Владе који видимо, ми не очекујемо много, ми ћемо се и даље борити за положај и посебна права која су регулисана у Србији. Полажемо наду да ће управа за дијаспору ипак повести рачуна, јер је ово борба, борба за идентитет Црногораца у Србији је борба и за саму Црну Гору“, каже Зечевић.

„Али сто се тиче порука које стижу ја мислим и од неких чланова те нове коалиције, када неко каже да Црногорци не постоје да су милогорци или шта већ, који то прећуткују ја се дупло плашим“, истакла је Ђуровић.

Наши саговорници закључују – Црногорци у Србији не траже ништа друго, осим оно што је складу са правним поретком Србије и међународним нормама – да буду Црногорци у Србији и очувају свој национални и културни идентитет.