Пише: Бошко Вукићевић
Колико год то неком антидемократски или парадоксално звучало – од процеса напредовања руских тенкова зависи и процес демократизације Црне Горе.
Јер, у толикој је мјери наша земља данас, чак и након пада Ђукановићеве диктатуре, у стези и неподношљивом притиску западних амбасада – да годинама успавана црногорска демократија не успијева ни да продише.
Западни центри моћи и даље желе да одлучују о томе ко може, а ко не, бити дио Владе. Колонијални статус наше државе више неће ни формално да прикрију. Изостанак реакције многих политичких и институционалних чинилаца Црне Горе на такво понашање западних центара моћи је њихова брука и срамота.
И, зато кажем: само руска побједа у актуелном геополитичком сукобу може олабавити такве западне стеге. Рецимо: потпуно ослобођење Донбаса ућуткује макар једну црногорску амбасаду, ослобођење Харкова – другу и трећу, ослобођење Одесе – „на коњу смо“.
Уопште, жалосно је што је наша некад часна и поносна земља дошла у овакав положај, којим се наши преци засигурно не би поносили. Но, полако, тиха вода бријег рони – ослободићемо Црну Гору…