НАШЕ светиње бранићемо голим животима! Нека не очекују да ће њихов атак мирно проћи. Кад до тога дође, правила нема. Верски сукоби су најопаснији и кад до њих дође правила више нема. Никог не плашим, то је једноставно тако. Мислим да нико није луд да удари на ћивот Светог Василија Острошког.
Ова порука коју је послао епископ будимљанско-никшићки Јоаникије уочи великог, можда и судбоносног сабора на Тројичиндан, 15. јуна, у Саборном храму Христовог васкресења у Подгорици, најбоље одсликава стање које влада у Митрополији црногорско-приморској и њеним епархијама након што је Влада Црне Горе усвојила предлог Закона о слободи вероисповести и правном положају верских заједница.
Сви путеви верника, монаштва и свештенства, богослова, чланова црквених хорова, „Кола српских сестара“, водиће ка једном месту – Саборном храму у Подгорици. Режим у Црној Гори је предложеним Нацртом закона о слободи вероисповести и правном положају верских заједница прешао црвену линију, јер се њиме сва црквена имовина до 1918. године преноси у власништво државе! И то после осам векова трајања аутокефалне Српске православне цркве, која је преживела све освајаче који су тутњали овим просторима.
Тог дана, према сазнањима „Новости“, сви обреди, свете службе, као и обележавање Духовских задушница, биће одложени.
– Цркве и манастире ћемо 15. јуна у знак протеста привремено закључати, а какви ће наши даљи кораци бити сазнаћемо када чујемо његово високопреосвештенство митрополита Амфилохија. Сигурно ћемо појачати безбедност наших светиња, посебно Цетињског манастира и Острога, организоваћемо даноноћне страже, као што то већ чинимо у одбрану крстионице „Суза Његошева“ на Михољској превлаци код Тивта – казали су за наш лист у цетињској митрополоји.
Страхује се да актуелна власт преко овог акта спрема коначни удар на најстарију институцију – Српску православну цркву, и даје вештачко дисање групици расколника око анатемисаног распопа Мираша Дедеића.
Предложено законско решење је, по мишљењу многих аналитичара, ригидније од оног из 2015. године. Из кабинета премијера Марковића поручили су да ће сви „верски објекти који су били имовина државе Црне Горе пре губитка њене независности и припајања Краљевини СХС 1918. а који касније нису на одговарајући правни начин прешли у својину неке верске заједнице – бити препознати као државна имовина“.
Много пута до сада Митрополија је указивала да је Црква законити власник а не држитељ своје имовине, а да би своја права требало да доказује држава а не Црква.
У тексту се користе изрази „држава Црна Гора“ и „Црна Гора“, иако се држава до 1918. није тако звала. Не постоји документ од 1860. до данас који доказује да је Књажевина, а потом Краљевина била власник цркава и џамија. Што се тиче данашњег времена, ствар је јасна као бели дан. Митрополија, епархије, манастири и црквене установе су се као правни субјекти уписивали у катастарске књиге, као и друге фирме и грађани – наводе у Митрополији.
Додатну ватру распламсао је крајем прошле недеље Мило Ђукановић када је у Никшићу, чији је духовни покровитељ и заштитник Свети Василије Острошки Чудотворац, са локалног скупа ДПС-а послао скандалозну поруку о обнови канонски непризнате „Црногорске православне цркве“.
Први пут у својој три деценије дугој политичкој и државничкој функцији Ђукановић се отворено приклонио друштву анатемисаног распопа Мираша Дедеића, кога је проклетству предао патријарх васељенски Вартоломеј. И управо од Вартоломеја шачица неверника тражи да се у Црној Гори примени „украјински модел“!
Ђукановић прибегава претњама са нескривеном намером да путем злоупотребе свог високог положаја изврши државни терор над Црквом и да јој једним потезом одузме вековни континуитет и сву имовину, укључујући непроцењиво културно благо. Ми као свештеници и православни верници имамо дужност да чувамо имовину Цркве! – наглашава за „Новости“ епископ Јоаникије.
ВЛАСНИШТВО ДОКАЗУЈУ ХИЉАДЕ ТАПИЈА
ЦРКВЕНА имовина у Црној Гори има свог титулара – Митрополију црногорско-приморску, а то потврђују хиљаде тапија, уговора о поклону или завештању, листови непокретности, купопродајни уговори, повеље, хрисовуље. До Другог светског рата Митрополија је имала огромне поседе у својини, према неким рачуницама готово трећину територије Црне Горе.
Сва села око манастира Острог била су на црквеној земљи, док су у Бјелопавлићима мештани који су имали куће на црквеним имањима плаћали агенду. Манастир Света Тројица у Пљевљима имао је пре експропријације око 700 хектара шуме, 68 хектара ораница и ливада, млинове и зграде у пљеваљској чаршији. Слично је и у Подгорици, Никшићу, Беранама, Цетињу, приморским местима…
ВОЈНИЦИ ЦРКВЕ ХРИСТОВЕ
АКО се деси да се закон усвоји у Скупштини Црне Горе, онда треба пружити правни и друштвени отпор – сматра протојереј ставрофор др Велибор Џомић, координатор Правног савета Митрополије црногорско-приморске. – Нема часнијега места да човек остави главу него на вратима Цетињског манастира и Острога, бранећи достојанство, имовину, интегритет цркве Божје и народа који јој припада. Ми смо војници цркве Христове и спремни смо да носимо крст у овом времену. И даље смо за договор и да дијалогом дођемо до решења.