ЦРНА ГОРА: Писмо протосинђела хаџи Јеротеја Калуђеровића брату од тетке Мијазу, службенику МУПа

Отворено писмо брату Мијазу и његовим колегама полицајцима

Е мој брате Мијазе! Прије тридесет и осам година, као твој брат Омер, заједно смо сједели у клупи, читали српске писце, писали и говорили српским језиком код професора Милана
Цимбаљевића. А сада, српски језик, из кога је настао црногорски са три нова слова, свима смета.

Ако могу Америка и Аустралија, два континента, да говоре језиком друге државе, Енглеске , па им то не смета, зар смо ми нешто већи народ од њих па нам је понижење да говоримо српским, до јуче матерњим језиком.

Трагајући за смислом живота, ја сам постао православни монах Српске Православне Цркве. А ти трагајући за хљебом, постао си полицајац црногорског режима. И сада стојимо један наспрам другога, као непријатељи. Пошто само чекаш команду па да удариш по мени, дужан сам да ти укратко објасним шта је то Српска Православна Црква тј. вјера, па кад ме будеш ударaо да знаш зашто ме удараш.

Православна вјера је љубав према: Богу Оцу, Који је кроз свога јединородног Сина створио све видљиво и невидљиво Духом Светим. Који је створио човека ( па и нас двојицу) по своме лику и подобију као разумно биће, саздавши га од праха земаљског удахнувши у њега дух, ум и разум
као и слободну вољу, која је услов за постојање љубави.

Као што је Бог један у Тројици, тако је и човјекова душа тројична од, ума, разума и духа, а ипак је једна душа тј. један човјек. Као што за некога можемо да кажемо да је уман, за некога да је разуман, а за некога да је духован, тако је онај ко је сав у складу са Богом, и уман и разуман и духован, тј. савршен човек са здравом душом.

Љубећи Бога, човјек љуби и све што је Бог створио, а то укључује прије свега човјека, како пријатеља тако и непријатеља, све живо као и неживо тј. сву творевину Божју.
Живећи по Божјим заповијестима нама се омогућава да смо у љубави, миру и заједници са Богом, а самим тиме и са свима људима као и са свом творевином. Јер што је човјек ближи Богу то је ближи људима, и обратно, што је даљи од Бога даљи је од људи.

Сваки човјек који се роди, има у својој души усађену потребу за заједницом са Богом. Што цар Давид сликовито каже: „Жедна је душа моја Бога, Бога живога, кад ћу доћи и показати се лицу Божијему„.

Човјек који искрено осјећа ту жеђ за Богом, и искреним срцем тражи Бога, који у свему види мудрост Божију и диви јој се, који воли сваког човјека без обзира на нацију, вјеру или боју, који не умије да мрзи непријатеље већ и њих воли, али као некога за кога зна да није у праву па његово незнање толерише, а њега воли као човјека, који не чини ништа што би нанијело зло било коме у било ком погледу, који се труди да чини само добро подједнако и пријатељима и непријатељима, који вјерује и поштује свакога човјека, који кад му удариш шамар окрене ти и други образ да му удариш и други шамар, ако ће те то чинити срећним, који ако му тражиш у зајам новац или нешто друго не тражи да му вратиш, који ако му тражиш кошуљу да ти и хаљину, који ако му кажеш да ти помогне један сат помогне ти цијели дан, који ако ти учини добро посрами се ако га за то похвалиш, који ако га мрзиш уклања се од тебе са болом у души јер је узрок твоје несреће, који свима чини добро а сматра то за ништа јер је дужан да тако чини, који не прави разлику између лијепих и ружних, између богатих и сиромашних, између учених и неучених, пријатеља и непријатеља, већ их све воли подједнако без разлике, који ни у мислима не прима помисли о прељуби јер зна да тако прља и помрачује своју душу, а душа покреће тијело па самим тиме прља и тијело, који мрзи на лаж а радује се истини, који све даје да учини другога срећним а не тражи ништа за узврат, све трпи и све сноси и свему се радује, ради љубави која му даје снагу и силу да живи.

У таквом срцу Бог може да се усели и да се огледа као у огледалу.

Наравно, да би човјек постао овакав, потребан је велики труд и много молитве Богу да га очисти од гријеха и преобрази да може да твори вољу Божју.

Ако се роди човјек који има један добар дио ових наведених врлина, и ако Бог види његову настројеност да тежи ка усавршавању, тј. да жели да има чисту душу, родио се он ма гдје па макар и у некој забити, Бог ће наћи начина да га доведе на прави пут, тј. на пут ка Богу.

Сада брате Мијазе, када знаш о чему се ради, лакше ми је да примим батине од тебе. Као што је Господ Исус Христос са крста рекао: Оче опрости им јер не знају шта чине. Тако и ја могу да кажем за вас: Господе Исусе Христе опрости им јер не знају шта чине и кога гоне.

Ово није борба за власт, јер нама је Бог заповиједио да поштујемо сваку власт, што и чинимо. Ово је борба против неправедног закона који гази вјерску слободу и омогућава држави да отме светиње.

Докле ће нам се стране силе смијати. Докле ће цјепкати и дијелити наш народ и правити од њега нове: Вјере, нације и партије и тако изазивати грађанске ратове који трају већ вјековима.

Више смо изгинули међусобно се убијајући, него што смо изгинули од непријатеља. Будимо једном људи. Покажимо свијету да смо храбри и јединствени и да више нико не може да манипулише нама. Будимо свјетлост и примјер свијету, да виде како је лијепо кад сва браћа живе заједно.

Зато позивам све људе добре воље и чисте савјести, свих вјероисповијести, нација и свих политичких опредјељења, да нам се придруже у борби за слободу вјере, за истину и правду, и покажемо свијету да је љубав према Богу и човјеку сила коју нико не може разорити.

Аутор: Протосинђел Хаџи Јеротеј Калуђеровић

Манастир Ђурђеви Ступови