Министарство културе Црне Горе одбило је петицију „захтјев за обнову Његошеве капеле на Ловћену„, коју је преко портала „Глас грађана – е-Петиције“ поднио предсједник Удружења Покрет слобода народу Бошко Вукићевић.
Закон прописује да свака петиција, која добије подршку најмање 3000 грађана, буде од стране надлежног министарства преточена у формалну иницијативу и предата Влади на разматрање.
–Наравно, не гајим илузије да би Влада имала позитиван став према таквој петицији, али у временима жестоких насртаја режима на имовину Православне цркве у Црној Гори сматрам да би било од изузетне важности да народ масовно подржи овакву врсту захтјева, казао је Вукићевић.
Како, додао је он, електронски формулар не нуди довољно простора за образложење петиције, у тексту сам навео мали дио есеја моје мајке, проф. Анђелке Вукићевић – „Отпори уклањању Његошеве капеле с Ловћена“, из 1990. године:
„Уклањање капеле с Ловћена у директном је сукобу са Његошевом посљедњом вољом.
Његош је, како се добро зна, наложио својим рођацима и сарадницима као „потоњу жељу“ (његов израз) да га сахране у црквици на Ловћену (пријетећи проклетством и истичући да ће му посљедњи час бити „најжалоснији“ и да им ту жалост ставља „на душу“ ако не обећају њено испуњење). Испуњење жеље је обећано и извршено 1855. И обновљено 1925.
Уклањање капеле, односно раздвајање Његоша од капеле на Ловћену кршење је дакле посљедње воље, насиље над аманетом (и навлачење на себе, заслуженог, проклетства).
Аманет се мора извршити (у таквим случајевима, тј. у свим случајевима у којима није у сукобу са начелима хуманости и морала). Посљедња воља је закон који беспоговорно поштују позитивна права; она се не може мијењати никаквим другим законима.
Једнако (тј. и независно од позитивних закона, правних прописа) аманет претпоставља највеће хумане и моралне обавезе које се не могу доводити у питање. Он је људима највећа светиња.“
Вукићевић је казао да га је Министарство културе обавијестило да је петиција одбијена, уз образложење о „нужности заштите маузолеја као културног добра“.
–Морам истаћи да ни у једном дијелу текста своје петиције нијесам помињао угрожавање маузолеја, његово евентуално уништење или измјештање. Уопште, сматрам да споменике, из било ког периода они потицали и било коју идеологију они заступали, не треба уклањати нити уништавати. Они су свједочанство једног времена. Што се тиче капеле и маузолеја – ваљда је Ловћен довољно велики да има простора за обје грађевине? А Његошу је свакако мјесто у капели, јер тако гласи његова посљедња жеља. Одбијање моје петиције од стране Министарства културе сматрам још једним грубим режимским угрожавањем права грађана на слободно и демократско изјашњавање, навео је Вукићевић на свом ФБ профилу.