ЦРНА ГОРА: Избрисане спорне одредбе 61, 62, 63 и 64 из Закона о слободи вјероисповијести

Министарство правде, људских и мањинских права доставило је Влади измјене и допуне Закона о слободи вјероисповијести којима се, између осталог, бришу чланови везани за имовину вјерских заједнца.

Чланом 19 предложених измјена и допуна избрисани су чланова 61, 62, 63 и 64 Закона.“Одредбама из наведених чланова је, противно Уставу, потврђеним и објављеним међународним уговорима и законским прописима, прописано да је држава власник вјерских објеката и земљишта закључно са 1. децембром 1918. године. Материја из области државне имовине је регулисана Законом о државној имовини. Одредбом из члана 63 Закона је прописана управна процедура за утврђивање права својине на вјерским објектима и земљишту и то на начин који је противан Мишљењу Венецијанске комисије од 21-22. јуна 2019. године“, пише у образложењу измјена Закона.

Наводи се да је питање утврђивања својинских права је регулисано законским прописима у правном поретку Црне Горе, а нарочито Законом о својинско-правним односима и Законом о парничном поступку.

Одредбом из члана 64 Закона је, како се додаје, био прописан начин коришћења вјерских објеката и земљишта вјерских заједница послије уписа права државне својине без обзира што је важећим законским прописима регулисано питање начина коришћења и располагања непокретностима у државној својини.

„Одредбе из чланова 62, 63 и 64 Закона грубо крше уставно начело јединства правног поретка (чл. 145 Устава) које је Уставни суд, у својим одлукама, дефинисао као обавезу ‘усклађености свих правних прописа у Црној Гори’, а што ‘искључује могућност да се законом, којим се уређује једна област, мијењају поједина законска рјешења садржана у системаском закону који уређује ту или неку другу област“, пише у измјенама које је потписао министар правде Владимир Лепосавић.

„Одредбе нису у сагласности са Уставом загарантованим правима и стандардима“

Наводи се да спорне одредбе нису у сагласности са низом Уставом загарантованим правима и стандардима, као што су забрана дискриминације, једнакост свих правних субјеката пред законом и једнакост заштите пред судом, начело одвојености цркава и вјерских заједница и њихове међусобне равноправности, слобода мисли, савјести и вјероисповијести…

У измјенама се подсјећа да је Парламентарна скупштина Савјета Европе, у свом Извјештају о постмониторинг дијалогу са Црном Гором од 22. јуна 2020. године, посебно анализирала кризу коју је изазвало усвајање Закона о слободи вјероисповијести наводећи да би најбоље рјешење било да спорне одредбе о тзв. имовинском питању буду изостављене.

„Европски суд за људска права је низом одлука у конкретним случајевима осудио као недозвољен сваки облик конфискације – не само директне конфискације, већ и индиректне, де фацто и конфискације имовине законодавним путем“, пише у предложеним измјенама.

Подсјећа се да је Скупштина Црне Горе 27. децембра 2019. године, усвојила Закон о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница и том приликом „догодио се преседан у парламентарном животу Црне Горе будући да су народни посланици, који су се противили усвајању предложеног Закона, ухапшени и физички уклоњени из зграде Скупштине“.